Неготинско Удружење за очување културе и традиције „Гергина“, у петак  13. децембра, обележиће деценију постојања промоцијом књиге „Власи: Традиционална народна музика-Музика Влахилор дјин лумје“, професора доктора Димитрија О. Големовића, доделом јубиларних признања и концертом „Вече победника“.

 Програми се приређују у Дому културе „Стеван Мокрањац“

Зоран Христић (1938-2019)

Вест о смрти славног српског композитора Зорана Христића са великим жаљењем одјекнула је у Мокрањчевом Неготину. Композитор богатог опуса чија су дела и за његовог живота сврстана у анале српске музичке сцене, био је велики поштовалац композитора Стевана Стојановића Мокрањца.
И управо због тога је Зоран Христић и дао немерљив допринос Фестивалу „Мокрањчеви дани“, најпре као члан Програмске комисије, а потом и селектор Фестивала 2005. и 2006. године, будући да је својом визијом, талентом и кредибилитетом дао лични печат концепцији и целокупном значају Фестивала . Част да буде беседник указана му је 2003. године,а његова беседа остаће упамћена као својеврсна ода једног великана другом.

Kонцертом Хора и Симфонијског оркестра Радио телевизије Србије под управом Бојана Суђића у Неготину су након седам фестивалских дана завршени 54. “Мокрањчеви дани” .

Маестро Суђић одлучио се да програм насловљен као „Мокрањац и Моцарт“ започне Мокрањчевим „Опелом“ са солистима Николом Дорићем (тенор), Александром Новаковићем (бас) и Милошем Гашићем (бас).

У Мокрањчевој родној кући  публици 54. фестивала „Мокрањчеви дани“ представљена је колективна монографија „Банатски Фалстаф – Комична опера Поп Ћира и поп Спира Дејана Деспића“. Реч је о својеврсном зборнику стручних радова о првој и јединој опери Дејана Деспића, композитора, теоретичара и академика, „Поп Ђира и поп Спира“, која је премијерно изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду 2018.

У последњем овогодишњем програму „Класика у 11“ на 54. Мокрањчевим данима, данас се у центру Неготина представио врло млад хорски ансамбл, Градско певачко друштво „Стеван Мокрањац“ из Зајечара. Овај хор је јуче, баш у време трајања нашег Фестивала, забележио тачно годину дана, од свог првог јавног представљања.

Београдски камерни оркестар „Љубица Марић“, под управом диригента и уметничког руководиоца Радета Пејчића, публици 54. „Мокрањчевих дана“ представили су се програмом „Црни горо“ и делима домаћих аутора.

-Претпостављам, као и за сваког музичара да је учешће на овом фестивалу један посебан доживљај. Не у контексту да Мокрањац потиче из Неготина, Бинички потиче из Крушевца, него што сте ви, или ко је већ покренуо овај фестивал, развио га до тог нивоа да он представља, како је неко рекао, наш Салзбург, заправо један фестивал који је од пресудног значаја за очување српске музике – каже о „Мокрањчевим данима“, Раде Пејчић, диригент и уметнички руководилац Београдског камерног оркестра „Љубица Марић“.

У галерији Мокрањчеве родне куће приређен је концерт „Пасакаља и чакона“ наше истакнуте чембалисткиње Светлане Стојановић Кутлача. Концерт је посвећен историјату барокних музичких форми пасакаље и чаконе. На програму су била дела Ђиролама Фрескобалдија, Бернарда Сторачеа, Луја Купрена, Жан Андри Данглбера, Франсоа Купрена, Јохана Себастијана Баха, Карл Филипа Емануела Баха и Мирослава Мише Савића, који је своју композицију посветио управо Светлани Стојановић Кутлача.

„Vox Dunaris“ из Турн Северина (Румунија) са диригентом Виорелом Дорином Балом, учешћем у прогаму „Класика у 11“, забележио је данас своје друго учешће на фестивалу „Мокрањчеви дани“. Хор који је неготинска публика упознала прошле године, ради при средњој Уметничкој школи „Ioan Stefan Paulian“  у Турн Северину, а за Мокрањчев град везује га сарадња са Дечијим хором „Вивак-2015“ и Уметничком школом „Стеван Мокрањац“ са којима последње две године размењује културне садржаје.

Екипа Позоришта на Теразијама синоћ је у Неготину по 283. пут изнова „преживљавала“ пожуду и страст, приповедала причу о сјајним и мрачним странама шоу бизниса кроз мјузикл „Чикаго“ , који је по тексту Фреда Еба и Боба Фосија, на основу позоришног комада Морин Далас Воткинс и на музику Џона Кендера, режирао Кокан Младеновић.

Др Санда Додик, музички теоретичар и декан Академије умјетности у Бања Луци, на трибини одржаној у галерији Мокрањчеве родне куће, говорила је на тему „Мокрањац и Босна“ са посебним освртом на утицај Стевана Мокрањца на стваралачке почетке композитора Владе Милошевића.

У складу са својим именом руски Дечији хор „Радост“ из Москве са диригентом Дунајевом Јекатерином Александровном учинио је још једном радост публици 54.Мокрањчевих дана, на наступу који је приређен у центру Неготину у оквиру програма „Класика у 11″.

Дечији хор „Радост“ из Москве, са диригентом  Дунаевом Екатерином Александровном, који редовно наступа у најпрестижнијим концертним дворанама у Русији, одушевио је публику 54.“Мокрањчевих дана“у Неготину топлим и савршеним извођењем  руских народних и песмама руских аутора, Чајковског, Чичкова, Фрадкина.

У галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“  четвртог фестивалског дана промовисан је троструки компакт „Звуковез“ композитора Мирољуба Аранђеловића Расинског.  Називу овог аудио издања, сложеницом „звуковез“, кумовао је сам композитор желећи да једном речју опише одабрана дела на ова три компакт диска, настала током његових 35 година рада.

Трећи концерт у оквиру програма „Класика у 11“ на 54. „Мокрањчевим данима“ протекао је у знаку музике Астора Пиацоле, Владимира Золотарева, Виктора Власова и Енрикеа Педра Матоса Родрига. Њихова дела су за свој получасовни наступ одабрали Весна Гарабантин из Новог Сада (виолончело) и Стефан Николић из Лесковца (хармоника). Обоје професори неготинске Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ припадају групи уметника који поред својих редовних обавеза у школи, са задовољством експериментишу у различитим музичким жанровима и на тај начин додатно афирмишу бављење музиком код младих.

Један од најплоднијих џез музичара у Србији, чија је музика постала препознатљива као комбинација џеза и традиционалне музичке баштине Балкана, приредио је синоћ на 54. „Мокрањчевим данима“ концерт саткан најпре од таквих композиција (Пут у Дечане, Свитање, Душа танана, Вишеград и Цвеће цафнало). Међу њима је „Вишеград“ најавио као сасвим нову, захвалан фестивалској публици што ју је, као уосталом и читав концерт, топло приватила.

МОКРАЊАЦ- ПОРОДИЦА ВЕЛИКАНА

У знак сећања на значајну српску породицу Мокрањац која је изнедрила бројне великане, не само на пољу музичког стваралаштва већ и у науци, токсикологији и фармацији, у оквиру 54.“Мокрањчевих дана“ у галерији Родне куће Стевана Мокрањца  приређена је изложба оригиналних  докумената и фотографија из живота и рада професора Момчила Ст. Мокрањца, једног од српских великана у фармацији, иначе сина прослављеног српског композитора и хоровође – Стевана Ст. Мокрањца. Изложбу је отворила др Слађана Шобајић, декан Фармацеутског факултета у Београду.

Гордана Крајачић, професор, музиколог и новинар промовисала је на 54. „Мокрањчевим данима“ у Неготину три нова издања. Реч је о књигама: „Музичке светлости позорнице“ у којој су сабране критике 195 опера које је „слушала, упијала, волела“, „Музичке арабеске“ са приказима 74 балетске представе и  „Музичке илузије“ везане су за садржаје у претходној години на бројним фестивалима, па и на „Мокрањчевим данима“ или како рече ауторка парафразирајући Андрића „све оно што сања и што јој се догађа“.

Камерни мешовити хор Музичке школе „Мокрањац“ из Београда под управом диригента Милице Ђокић .
Од самог оснивања, школске 2000/01. године, хор негује духовну и световну музику домаћих и страних композитора свих епоха, са посебним афинитетом према делима са националним обележјима како своје, тако и других земаља.

У сали Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ у Неготину у току је дводневни семинар за хорске диригенте који менторски воде др Милоје Николић, диригент и музички теоретичар и др Тамара Адамов Петијевић, диригент и виолинисткиња.

Победник „Натпевавања“ 2017. Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина под управом Сенке Милисављевић приредио је концерт у Саборној цркви Свете Тројице у Неготину. Делима Мокрањца, Јосифа Маринковића, али и Стевана Христића, Исидора Бајића, Александра Кастаљског до савремених Тамаре Петијевић, Душана Покрајчића, Ирине Денисове, зрењанински хор, по угледу на традицију коју овај град има у хорском стваралаштву, одушевило је публику и програмом и интерпетацијом.