Празник стихова, анегдота и музике из неких прошлих времена који је помирио укусе различитих генерација „Да, то су били дани“ најављен је за 30. мај 2024. од 20 сати на сцени Дома културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину.

Уз маестрални глумачки двојац Небојшу Дугалића и Бориса Пинговића, који су овај кабаре осмислили пре пуне две деценије, као специјални гости и овога пута наступиће: Нина Ћосић (глас и удараљке) и Војислав Савић (бас гитара).

ВЕРНА ПУБЛИКО!  САРАДНИЦИ И ПРИЈАТЕЉИ!

Честитамо вам светле и радосне ускршње празнике! Желимо да их проведете у породичној хармонији, срећи и љубави.  У то име вас поздрављамо васкршњим поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ

Колектив Дома културе „Стеван Мокрањац“

Од 3. до 30. маја у Неготину ће бити организовани програми у оквиру Мајских свечаности, под покровитељством Општине Неготин. Допринос свечаностима даће све установе културе, међу њима и Дом културе „Стеван Мокрањац“, Туристичка организација општине Неготин, школе, удружења…

Разноврстан програм, различитих садржаја, под називом „Мајске свечаности 2024“, приређује се поводом 12. маја, Дана општине Неготин.

Дом културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину и ове године пружио је подршку манифестацији „Дани Гергине“ – Удружења за очување културе и традиције Влаха, која претходи традиционалном Фестивалу влашке музике „Гергина“.

Изложба „Кăмаша“ – влашке кошуље ношње Неготинске Крајине из збирке Милана Николића у галерији Дома културе је, очекивано, изазвала велико интересовање посетилаца. Наиме, Николић је на овој манифестацији прошле године учествовао са избором прегача из своје збирке и тада окупио бројне поштоваоце традиције и културе, зато гужва и пун фоаје Дома културе и овога пута нису били изненађење.

У оквиру манифестације „Дани Гергине“ Удружења за очување културе и традиције Влаха „Гергина“ у галерији неготинског Дома културе 23.априла приређена је промоција књиге „Влашке народне умотворине“ коју су приредили др Синиша Челојевић и Слободан Цветић.

Гимнастички клуб „Хајдук Вељко“ обележио је 16. априла у Дому културе „Стеван Мокрањац“ прву деценију постојања и успешног рада. Била је ово прилика за сећање на све оне који су започели ову причу, и појединце, колективе и институције који су били подршка у развоју овог спорта у Неготину, али и на најуспешније чланове Клуба.

У неготинском Дому културе 15. априла Уметничка школа „Стеван Мокрањац“ обележила је 70 година постојања и рада Основне музичке школе.

Техничку подршку и овом програму пружио је Дом културе „Стеван Мокрањац“.

Фото: Сузана Михајловић Јовановић – НГ портал

Ученици неготинске Основне школе „Вера Радосављевић“ одабрали су бонтон за тему приредбе којом су у Дому културе, 4. априла, обележили јубилеј 60 година постојања и рада.

Техничку подршку и овом ђачком програму пружио је Дом културе „Стеван Мокрањац“.

Дом културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину почетком априла посетила је Селестина Бат (Celestine Batt). Млада Францускиња, рођена у Лиону, стигла је у Србију пре седам месеци захваљујући интеркултуралној размени ученика. О нашој земљи ништа није знала, а српски језик је врло брзо савладала и данас без већих проблема комуницира, како са својим вршњацима у Земунској гимназији коју похађа, тако и са свима које сусреће на својим путовањима кроз Србију.

Под називом „Бајке мог живота“ 27. марта је у препуном неготинском Дому културе приређена свечана приредба којом је Основна школа „Бранко Радичевић“ обележила свој дан и 41. годину постојања и рада. Већ традиционално ова школа програм изводи на дан рођења прослављеног српског песника чије име носи, уз свесрдну техничку подршку Дома културе „Стеван Мокрањац“. Фотографије: ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин

Поетско-музичко вече под називом “Обећао си ми”, биће одржано у сали Дома културе „Стеван Мокрањац“ у суботу 9. марта од 20 сати.

Уз поезију и рецепте за срећан живот Мирјане Бобић Мојсиловић, новинарке, књижевнице, ауторке позоришних комада  и сликарке, заинтересована публика биће у прилици да слуша и Срђана Ђорђевића на гитари, као и Дуо „Di Maggiore“ који чине Марко Милисављевић бас-баритон и Милан Јовановић на клавиру.

По завршетку програма Мирјана Бобић Мојсиловић потписиваће књиге и дружиће се са публиком.

Овај програм поводом Дана жена поклања компанија „Александровић маркети“.

Свечаном академијом и приредбом Предшколска установа „Пчелица“ обележила је у Дому културе „Стеван Мокрањац“ 63 године постојања и рада.

За дугогодишњу пружену техничку подршку нашој установи је овом приликом уручена захвалница за сарадњу.

Професор доктор Милоје Николић преминуо је 25. фебруара у Београду у 76. години.
Др Милоје Николић, теоретичар музике и диригент, рођен је 1948. године у Kрагујевцу. Дипломирао је 1974. а магистрирао 1983. године на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, са радовима из области анализе хорске литературе. Докторску дисертацију из области Теорије уметности и медија („Примена гешталт аналитичког метода у проучавању форме Мокрањчевих руковети“) одбранио је 2016. године на Универзитету уметности у Београду.
Од 1977. године био је запослен на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, у звању редовног професора. Од 1998. године радио је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на коме је био и први вршилац дужности декана.

Поводом недавне промоције књиге „Приче из ратног романа Карловачко ратиште“ аутора Ивана Милошевића из Лесковца, организатору часа историје, како је аутор назвао ово књижевно окупљање, Дому културе „Стеван Мокрањац“, прослеђене су речи захвалности за гостопримство.

„Као аутор књиге „Приче из ратног романа Карловачко ратиште“, заједно са донатором Сашом Марјановићем, желим да се дубоко захвалим на гостопримству које смо доживели у Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину. Истовремено, желимо да одамо велико признање у организацији програма, јер је професионализам био на највишем нивоу.

У препуној галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“ 23. фебруара представљене су „Приче из ратног романа Карловачко ратиште“ Ивана Милошевића из Лесковца, издање Библиотеке Вуковог завичаја из Лознице.На објављивање својих дневничких белешки и прича о херојској борби војника, старешина и добровољаца на Карловачком ратишту, здравствени радник Иван Милошевић који је у рату учествовао као добровољац, чекао је више од тридесет година. Штампање књиге омогућио је Саша Марјановић, у то време војник и један од непосредних актера догађаја.

У Београду је у 84. години преминуо Неготинац Димитрије Микан Обрадовић, композитор, етномузиколог, фрулаш, један од најзначајнијих српских уметника заслужан за бројне сачуване аутентичне народне мелодије из нашег наслеђа.

Обрадовић је био дугогодишњи музички уредник Радио Београда, у којем је почео да ради 1969. године. Спајајући етномузикологију и композицију успешно је реализовао бројне култне и веома слушане емисије попут “Село весело”, “Аутобус у пола шест”, “Драговање”, “Ризница”… Први је музички уредник емисије “Од злата јабука” Радио Београда 2.

Почетком деведесетих година прошлог века Димитрије Микан Обрадовић био је члан Програмске комисије и Организационог одбора Фестивала „Мокрањчеви дани“ у Неготину (1991 – 1993).

Министар Един Ђерлек, задужен за координацију равномерног регионалног развоја, боравио је данас у Неготину и том приликом се задржао у обиласку Дома културе „Стеван Мокрањац“ у коме је, у периоду октобар – новембар 2023, завршена санација хидроизолације дела равног крова изнад велике извођачке сале објекта и економског улаза у зграду, површине 600 метара квадратних. Пројектом вредним 3.716.084,00 динара решен је најбитнији проблем грађевинске природе који је угрожавао безбедност свих корисника услуга Дома културе.

ПРИЧЕ ИЗ РАТНОГ РОМАНА „КАРЛОВАЧКО РАТИШТЕ“ ИВАНА МИЛОШЕВИЋА У НЕГОТИНСКОМ ДОМУ КУЛТУРЕ У ПЕТАК 23. ФЕБРУАРА ОД 19 САТИ

„Кроз дневничке белешке и приче о херојској борби војника и старешина на Карловачком ратишту постајемо и сами сведоци онога што се дешавало на географски веома малом простору, о трагичним судбинама људи чија је једина „кривица“ што су рођени као Срби.“

извод из рецензије Томислава Чотрића

Преминуо је Драгиша Катић – Кале, дипломирани енолог, љубитељ природе, човек који је Крајину и њен ритам, фолклор, обичаје и музику носио у души. Суверено и сигурно владао је сликарским занатом, посебно акварелом за које је деведесетих година прошлог века награђиван националним признањима у некадашњој Југославији.