Свим виноградарима, сарадницима и пријатељима
Дома културе „Стеван Мокрањац“ ,
честитамо  славу  заштитника вина,
винове лозе и виноградара, Светог Трифуна

На Савиндан, 27. јануара на великој сцени Дома културе „Стеван Мокрањац“ Српска православна Црквена општина Неготин, организовала је, традиционално, Светосавску академију.

Програм је Химном Светом Сави, отворио Хор Цркве Свете Тројице са диригентом Светланом Кравченко. У препуној сали Дома културе беседио је протонамесник Марјан Керчуљ, архијерејски намесник неготински:
- Када би ме неко питао ко је то Свети Сава, шта бих му казао? Вероватно једну суштину да је Свети Сава глас хиљаду деце која данас славе и радују се, одјек звона са Врачара, неизрецива радост Студенице, икона у џепу српског војника, камен у Студеници, кивот Светог Стефана Дечанског, умирући глас мајке која теши своје дете, непрегледна и плодна поља, новорођенче и старац. Још бих му рекао да је то наш осмех, молитва, наш ген, нешто што овоземаљским вредностима не можеш да купиш, не можеш да тргујеш са тиме, не можеш да преведеш и преобликујеш. Можеш да застанеш, умириш душу и да чујеш тиховање и схватићеш да Свети Сава, то смо сви ми.

Школску славу Светог Саву обележавају све образовне установе у неготинској општини програмима у својим школама, а централна Светосавска академија ће, већ традиционално, бити одржана на великој сцени Дома културе „Стеван Мокрањац“, у суботу 27. јануара од 18 сати.

Дом културе „Стеван Мокрањац“ и Еколошко удружење „Бадем“ промовисали су у препуној галерији неготинске установе културе нови документарни филм „Мокрање и Мокрањске стене“, аутора мр Данила Петровића.

У филмску пројекцију присутне посетиоце увели су Јованка Стефановић-Станојевић, директор неготинског Дома културе и аутор Данило Петровић, председник Еколошког удружења „Бадем“.

Дом културе Стеван Мокрањац и Еколошко удружење Бадем
организују  у
уторак, 23. јануара 2024.год. у 18 сати
промоцију филма МОКРАЊЕ И МОКРАЊСКЕ СТЕНЕ,
Аутора мр. Данила Петровића.

Улаз је слободан
ДОБРО ДОШЛИ

У организацији Дома културе „Стеван Мокрањац“, обележавање 168. годишњице рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца почело је полагањем цвећа на споменик славног Неготинца, рад вајара Небојше Митрића, у комплексу Мокрањчеве родне куће. Цвеће су положили представници Општине Неготин, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Музеја Крајине и Хора храма Свете Тројице.

Деветог јануара, на трећи дан Божића, Неготин ће прославити Светог Стефана и годишњицу рођења Стевана Стојановића Мокрањца (1856-1914).

У комплексу Мокрањчеве родне куће програм прославе, у уторак, 9. јануара, почеће у 12,30 сати, полагањем цвећа на споменик славног Неготинца, аутора Небојше Митрића, који је у родној Мокрањчевој вароши, у комплексу његове родне куће, откривен 1981. године.

Петнaест минута касније неколико делегација из установа, школа и удружења које носе име славног композитора, одаће почаст великану и у градском парку полагањем цвећа на споменик из 1953. године, рад вајара Милована Kрстића.

Позивамо Вас да нам се придружите и својим присуством  увеличате обележавање 9. jaнуара,  Дана рођења Стевана Стојановића Мокрањца и славу Свети Стефан

ПРОГРАМ

12.30 САТИ – МОКРАЊЧЕВА  РОДНА КУЋА
Полагање цвећа на  споменик композитору

12.45 САТИ - ГРАДСКИ ПАРК
Полагање цвећа на  споменик композитору

13.00 САТИ
ГАЛЕРИЈА ДОМА КУЛТУРЕ
Резање колача поводом славе Свети Стефан

17.00 САТИ
ГАЛЕРИЈА ДОМА КУЛТУРЕ
Мокрањац и савремени медији – предавање
др Александра Паладин, музиколог, теоретичар медија

Музички програм
Весна Гарабантин, виолончело
Марко Миљковић, клавир
професори УШ Стеван Мокрањац Неготин

СРЕЋНУ И УСПЕШНУ НОВУ ГОДИНУ
ЖЕЛИ ВАМ КОЛЕКТИВ
ДОМА КУЛТУРЕ „СТЕВАН МОКРАЊАЦ“

Дом културе „Стеван Мокрањац“ последњу дечију представу у овој години, 26. децембра, поклонио је највернијој и најмлађој публици.

„Две новогодишње јелке“ је по тексту Радмиле Кнежевић режирала Моника Ромић која, уз Снежану Ивановић и Игора Лазића Нигора, и сама тумачи једну од улога.

Отишла је још једна драга особа, драгоцени сарадник и пријатељ, професор др Бранка Радовић, музиколог, дугогодишњи селектор Фестивала „Мокрањчеви дани“ и председник Програмске комисије. Бранка је својом енергијом, харизмом и упорношћу, Фестивалу пружала важну и неопходну подршку, како би он увек био комплексан и на висини имена композитора Стевана Мокрањца.

Бранка Радовић је волела Неготин, желела да од њега направи српски Салцбург… место вредно дивљења у уметничком свету. Памтиће се речи које је изговорила отварајући 2016. године, у својству председника Програмске комисије, 51. „Мокрањчеве дане“:

„Над свима нама лебди дух Мокрањца који нас обавезује на највеће и најбоље у уметности којом се бавимо, одређујући наше путеве свих 160 година. Ми се трудимо да га не изневеримо, да певамо у хоровима од срца, да ширимо Мокрањчеву песму далеко ван граница Неготина и Србије, али увек враћајући се својима и своме. У свима вама, житељима Неготина, осећамо топлину гостопримства за све људе, ходочаснике који посећују Мокрањчев и Хајдук Вељков град септембра месеца сваке године. Посебно нас уметнике, ствараоце, извођаче на инструментима, глумце, вокалне солисте, чланове оркестара и посебно хорова, обгрљује ваша љубав према граду који је изнедрио велика имена српске историје. Желимо да никад не пресахне врело које нас надахњује и да наш Неготин постане место нашег ходочашћа и наш дом коме се враћамо са носталгијом и љубављу.“

На данашњи дан (7. новембар) пре 90 година у Неготину је рођена Даница Мастиловић, првакиња Франкфуртске опере, која је стекла репутацију једног од најпознатијих драмских сопрана света.

У Неготину, родном граду Данице Мастиловић, нажалост, мало се или недовољно зна о светској диви, која је као првакиња Франкфуртске опере гостовала на свим оперским сценама света – од Миланске скале до Метрополитена.

Ко је била Даница Мастиловић, велико име, једна од највећих уметница које је Неготин имао?!

Рођена је 7. новембра 1933. године у Неготину. Преминула је ове године у јулу, у Драјајху у Немачкој, као Daniza Mastilovic. Рођена је на истоку Србије као ћерка Луке Мастиловића и Љубице Пајкић. Још као студенткиња певања на Београдском конзерваторијуму код Николе Цвејића, наступала је у разним београдским оперетним позориштима од 1955. до 1957. године. Без знања немачког и без дипломе, Даница Мастиловић, коју је у Београду открио тадашњи диригент из Франкфурта Волфганг Ренерт,

У Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину завршени су неопходни радови на санацији хидроизолације дела равног крова на око 600 квадратних метара, чиме су у року, и пре првих киша, отклоњени проблеми обилних процурења уочених на плафону и зидовима Велике сале Дома културе, као и економског дела изнад службеног улаза у зграду.

ЈАВНА ТРИБИНА И ПРЕДАВАЊЕ

„НОВА ИСКУШЕЊА И ИЗАЗОВИ У ОДРАСТАЊУ – ДИЗАЈНЕРСКЕ ДРОГЕ“

Среда 1. новембар у 18 сати, сала Неготинске гимназије

Како да као родитељи препознамо синтетичке дроге и помогнемо својој деци да избегну замке које оне доносе?

Предавач је др Санела Радисављевић, специјалиста ургентне медицине.

У оквиру програма обележавања Дана Дома културе „Стеван Мокрањац“ у среду, 25. октобра биће приређен и концерт квартета “Маестре”.

Овај необичан састав плод је дугогодишњег пријатељства четири професорке МШ ”Петар Kранчевић” из Сремске Митровице и чине га: мр Душанка Гавриловић и Милда Kузминац (клавир), Зорица Опачић (тамбура) и Јелена Влаовић (флаута). Гост концерта биће Александар Стефан Радишевић – баритон.

На програму су Прва и Друга руковет Стевана Мокрањца, композиције Исидора Бајића “Сање“, „Успаванка моме сину Владимиру“, „Извор“ и „Српкиња“, али и „Марш на Дрину“ Станислава Биничког.

Концерт квартета „Маестре“ део је програма „Нушић-Мокрањац – На трагу великог пријатељства“ који неготински Дом културе реализује у сарадњи са „Нушић“ фондацијом, па је тако и музички програм заснован на причи о пријатељству и сарадњи великог српског комедиографа са најзначајнијим музичким великанима тога доба.

Мултимедијални догађај почиње у среду 25. октобра у 18 сати а чини га више занимљивих и јединствених програма у просторима ове установе културе.

У сарадњи са Фондацијом Нушић, програм отварамо изложбом „Сва лица српског дипломате Нушића“ и пројекцијом истоименог документарног филма који потписују Југословенска кинотека, Програмски архив Телевизије Београд и Фондација Нушић.

.

.

.

.

.

.

У Дому културе „Стеван Мокрањац“ у току су радови на санацији хидроизолације дела равног крова изнад Велике сале објекта и економског улаза у зграду, на близу 600 квадратних метара.

Пројектом вредним 3.716.084,00 динара, решава се тренутно најбитнији проблем грађевинске природе који угрожава безбедност свих субјеката и корисника услуга Дома културе. Радове на санацији крова, у наредних месец дана, изводи нишка „Изоградња плус“.

МОКРАЊАЦ – НЕДОВРШЕНА 16. РУКОВЕТ

(поводом 109. годишњице смрти композитора Стевана Стојановића Мокрањца)

.

На почетку Великог рата у Скопљу је преминуо чувени српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, остављајући за собом бројна дела која су обележила музичку историју Србије.

Мокрањац је био композитор, сакупљач српских, македонских, бугарских, и народних песама других народа. И сам је био одличан певач, хоровођа неколико певачких друштава али и оснивач многих српских музичких институција. Као извођач, самоук на виолини.

Састављајући мелодије, Стеван је заборављао да иде у школу и, иако добар ђак, морао је да напусти шести разред гимназије. Завршио га је годину дана касније, а тад је постао и редовни члан Београдског певачког друштва, као једини гимназијалац. По завршетку гимназије уписује се на Филозофски факултет, на природно-математички смер.

Јованка Стефановић – Станојевић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“ и Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине обележавајући 109 година од смрти Стевана Мокрањца, положили су данас цвеће на спомен обележје композитору у градском парку и споменик Стевану Мокрањцу у дворишту његове родне куће.

Неготин је и овог септембра бојила музичка атмосфера захваљујући Мокрањчевим данима, фестивалу који с разлогом носи одређење једног од најзначајнијих у Србији. Традиција је настављена, а ове 57. сезоне публика је од 9. до 15. септембра, током седам дана трајања Фестивала уживала у готово 30 програма. У Дому културе „Стеван Мокрањац“, који је организатор ове традиционалне манифестације, још увек су присутна фестивалска обележја и своде се утисци међу којима је и заједнички да је основна мисија – промовисање стваралаштва најзначајнијег српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца, очувана. Томе у прилог најбоље говори податак да је на Натпевавању, прве фестивалске вечери, наступило чак шест хорова што упућује на закључак да се хорској музици поново указује велика пажња. У Неготину су гостовали ансамбли из Хрватске и Турске, из Алексинца, Смедеревске Паланке и Београда, а на радост музичког Неготина и хор града домаћина који делује при Уметничкој школи „Стеван Мокрањац“. Натпевавање је изазвало изузетну пажњу јавности и критике, а хорови нису скривали задовољство због учешћа на једном оваквом, како кажу, престижном надметању.