На данашњи дан (7. новембар) пре 90 година у Неготину је рођена Даница Мастиловић, првакиња Франкфуртске опере, која је стекла репутацију једног од најпознатијих драмских сопрана света.

У Неготину, родном граду Данице Мастиловић, нажалост, мало се или недовољно зна о светској диви, која је као првакиња Франкфуртске опере гостовала на свим оперским сценама света – од Миланске скале до Метрополитена.

Ко је била Даница Мастиловић, велико име, једна од највећих уметница које је Неготин имао?!

Рођена је 7. новембра 1933. године у Неготину. Преминула је ове године у јулу, у Драјајху у Немачкој, као Daniza Mastilovic. Рођена је на истоку Србије као ћерка Луке Мастиловића и Љубице Пајкић. Још као студенткиња певања на Београдском конзерваторијуму код Николе Цвејића, наступала је у разним београдским оперетним позориштима од 1955. до 1957. године. Без знања немачког и без дипломе, Даница Мастиловић, коју је у Београду открио тадашњи диригент из Франкфурта Волфганг Ренерт,

У Дому културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину завршени су неопходни радови на санацији хидроизолације дела равног крова на око 600 квадратних метара, чиме су у року, и пре првих киша, отклоњени проблеми обилних процурења уочених на плафону и зидовима Велике сале Дома културе, као и економског дела изнад службеног улаза у зграду.

ЈАВНА ТРИБИНА И ПРЕДАВАЊЕ

„НОВА ИСКУШЕЊА И ИЗАЗОВИ У ОДРАСТАЊУ – ДИЗАЈНЕРСКЕ ДРОГЕ“

Среда 1. новембар у 18 сати, сала Неготинске гимназије

Како да као родитељи препознамо синтетичке дроге и помогнемо својој деци да избегну замке које оне доносе?

Предавач је др Санела Радисављевић, специјалиста ургентне медицине.

У оквиру програма обележавања Дана Дома културе „Стеван Мокрањац“ у среду, 25. октобра биће приређен и концерт квартета “Маестре”.

Овај необичан састав плод је дугогодишњег пријатељства четири професорке МШ ”Петар Kранчевић” из Сремске Митровице и чине га: мр Душанка Гавриловић и Милда Kузминац (клавир), Зорица Опачић (тамбура) и Јелена Влаовић (флаута). Гост концерта биће Александар Стефан Радишевић – баритон.

На програму су Прва и Друга руковет Стевана Мокрањца, композиције Исидора Бајића “Сање“, „Успаванка моме сину Владимиру“, „Извор“ и „Српкиња“, али и „Марш на Дрину“ Станислава Биничког.

Концерт квартета „Маестре“ део је програма „Нушић-Мокрањац – На трагу великог пријатељства“ који неготински Дом културе реализује у сарадњи са „Нушић“ фондацијом, па је тако и музички програм заснован на причи о пријатељству и сарадњи великог српског комедиографа са најзначајнијим музичким великанима тога доба.

Мултимедијални догађај почиње у среду 25. октобра у 18 сати а чини га више занимљивих и јединствених програма у просторима ове установе културе.

У сарадњи са Фондацијом Нушић, програм отварамо изложбом „Сва лица српског дипломате Нушића“ и пројекцијом истоименог документарног филма који потписују Југословенска кинотека, Програмски архив Телевизије Београд и Фондација Нушић.

.

.

.

.

.

.

У Дому културе „Стеван Мокрањац“ у току су радови на санацији хидроизолације дела равног крова изнад Велике сале објекта и економског улаза у зграду, на близу 600 квадратних метара.

Пројектом вредним 3.716.084,00 динара, решава се тренутно најбитнији проблем грађевинске природе који угрожава безбедност свих субјеката и корисника услуга Дома културе. Радове на санацији крова, у наредних месец дана, изводи нишка „Изоградња плус“.

МОКРАЊАЦ – НЕДОВРШЕНА 16. РУКОВЕТ

(поводом 109. годишњице смрти композитора Стевана Стојановића Мокрањца)

.

На почетку Великог рата у Скопљу је преминуо чувени српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, остављајући за собом бројна дела која су обележила музичку историју Србије.

Мокрањац је био композитор, сакупљач српских, македонских, бугарских, и народних песама других народа. И сам је био одличан певач, хоровођа неколико певачких друштава али и оснивач многих српских музичких институција. Као извођач, самоук на виолини.

Састављајући мелодије, Стеван је заборављао да иде у школу и, иако добар ђак, морао је да напусти шести разред гимназије. Завршио га је годину дана касније, а тад је постао и редовни члан Београдског певачког друштва, као једини гимназијалац. По завршетку гимназије уписује се на Филозофски факултет, на природно-математички смер.