Вест о прераној смрти Исидоре Жебељан, једне од најзначајнијих савремених српских композиторки, одјекнула је и у Неготину, будући да је 47.“Мокрањчеве дане“, не тако давне 2012. године, управо Исидора обележила својом беседом и музиком. Фестивал „Мокрањчеви дани“ имао је те године част да, најпре као беседника, а затим и као композитора и извођача угости једну од најпризнатијих светских музичких уметница, чланицу Српске, али и Светске академије наука и уметности.
Беседа Исидоре Жебељан на 47.“Мокрањчевим данима“ аутентична колико и њено дело оставила је дубок утисак на фестивалску публику.
- Наши животи могу да опстану само кроз потпуно и искрено предавање деловању, које често бива потакнуто дубоком и доследном мишљу која нас бодри својом снагом. Има више таквих покретача. Један од њих је уметност – она је храна духу, она нас чува да не умремо од баналности. И за уметника и за његовог саучесника – за публику, проживети дело, на овај или онај начин, значи живети више пута. Макар два пута. Уметност је нечије завршено искуство, које се умножава, расте, усложњава се, траје, прелива се, претвара, она је оно доживљено, што се наново, живо осећа. И то је чудо. А од свих уметности музика је та која је највише игра духа, која је чисто осећање – она је потпуно безразложна и необјашњива, лишена способности да подучава, она је жива, она је и страст и љубав сама“ рекла између осталог тада Исидора беседећи на Мокрањчевим данима.

Фестивалска публика тих 47.“Мокрањчевих дана“ имала је јединствену прилику да ужива у изванредним делима Исидоре Жебељан, најпознатије српске савремене композиторке и то у врхунском извођењу “Бродски квартета” из Лондона, једног од најпознатијих и најбољих гудачких квартета на свету. Боравком и наступом у Неготину била је фасцинирана и сама Исидора.

-У Неготину сам сусрела велики број музичких ентузијаста и зато сматрам Србија има шансе и да се дух поново појављује – поручила је тада Исидора Жебељан.

Исидора Жебељан била је добитник бројних домаћих и иностраних признања за своја дела, међу којима је и Мокрањчева награда, 2004. године.

Часопис Дер Фреитаг изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину.

Године 2014, као прва јавна личност са Балкана, добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља, за достигнућа у области културе и уметности.

Исидора Жебељан је такође један од најистакнутијих српских савремених композитора музике за позориште и филм.

Компоновала је музику за више од тридесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори.

За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Четири пута је освајала награду Yustat Бијенала позоришног дизајна за најбољу позоришну музику.

Радила је на неколико филмских партитура, укључујући и оркестрацију музике Горана Бреговића за филмове „Дом за вешање“, „Аризона дрим“, „Подземље“ (у режији Емира Кустурице), „Краљица Марго“ (режија Патрис Шеро) и „The Serpent’s Kiss“ (режија Филип Русело).

Аутор је музике за филм Милоша Радивојевића „Како су ме украли Немци“, за коју је 2011. године добила награду за најбољу оригиналну музику на Филмском фестивалу у Сопоту, као и награду српског ФИПРЕСЦИ-ја, 2012. године.
Исидора Жебељан рођена је у Београду 27. септембрa 1967. године. Дипломирала је и магистрирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Властимира Трајковића. Од 2002. године на том факултету радила је као професор композиције.