Ликовно решење за визуелни идентитет 55. Мокрањчевих дана, и ове године, дело је графичког дизајнера Марка Стојановића, који је надоградио и развио упечатљив дизајн  54. Фестивала. Овогодишњи плакат, такође, снажно, симболизује основну мисију Фестивала „Мокрањчеви дани“, а то је промовисање стваралаштва композитора Стевана Стојановића Мокрањца.

-Симболика претходног дизајна  је толико јака да сам одлучио да га развијем да то буде као неки нови визуелни идентитет Фестивала- објашњава аутор Марко Стојановић.

Стилизована звезда са Мокрањчевим ликом,  која попут сунца зрачи из епицентра у Неготину и доминира ликовним решењем, овога пута допуњена је ликом Мокрањчеве животне сапутнице Мице.

-Највећа иновација, поред промене боје је то што први пут за 55 година, на постеру имамо лик Мокрањчеве животне сапутнице. Лепо ми је да баш у овом тренутку имамо приказану топлу људску фотографију, пар који се држи за руке. Партнер који прати уметника целог живота има велике заслуге за реализацију његових дела. Мица је била његов прави сарадник, прикупљала је и сређивала по годинама његове композиције, исписивала наслове- истиче Стојановић.

Звезда сачињена од фотографије Мокрањца и његове супруге Мице, из епицентра у Неготину, зрачи љубављу, музиком  и светлошћу и обасјава Србију, Европу, свет….

-Овако слојевита и разграната графика представља разноврсност ритмова у Руковетима и фолклору, асоцира на хор и бројне чланове симфонијског оркестра- речи су аутора Марка Стојановића, који је у центар идејног решења увео и речи великог Милоша Црњанског:  “Од њега ће полазити, као што жито полази са села да храни градове, наше поколење“.

Марко Стојановић (1982) завршио је Академију уметности у Новом Саду са наградом Арт клинике Перспективе IV. Kао представник АУНС боравио је у Lasalle-Sia College of the Arts у Сингапуру, као и на Академији уметности Универзитета Verakruz у Мексику. Самостално је излагао у галеријама Ремонт, У10, Културног центра и Дома Омладине у Београду, Музеју савремене уметности у Скопљу, Kултурном центру Kино Шишка у Љубљани и многим другим галеријама. Учествовао је на групним изложбама као што су 48. Октобарски салон- Београд, Бијеналу младих уметника Европе и Медитерана- Бари у Италији, Микронаративи, Музеју модерне уметности- Sent Etjen у Француској, Galleria d’Arte Moderna Palazzo Forti-Верона, Италија, Павиљону Цвијете Зузорић-Београд… Дела му се налазе у колекцијама Града Београда, Теленор Фондације, Имаго Мунди и другим.