[Мокрањац] је наш н а ј з д р а в и ј и музичар. Плодови његове здраве музике обилни су и једри, а њен утицај јача, све више плодова носи.Мокрањац је нашој слабој и кржљавој музици донео снаге и здравља. Наша је срећа, понављамо, што је он одлучио да нам пружи само оно што ће нам бити корисно и плодоносно. Мокрањац се мудро ограничио, не на оно што је најбоље умео, него на оно што је тадашње друштво могло да прими. И у том ставу и у том раду треба тражити, и ту ће се наћи, његов реализам, и у томе је здрави – и велики – Мокрањчев гениј.
Петар Бингулац (1956)

У време када је здравље постало најдрагоценија и најскупља реч, треба се сетити ових мисли великог зналца Мокрањчеве музике, Петра Бингулца, и у његовим мудрим запажањима наћи  инспирацију, онако како њу увек, преиспитујући свој однос према родоначелнику националне школе, можемо наћи у Мокрањчевом стваралаштву и раду. Мокрањчеви дани 2021. одвијаће се у знаку тог мокрањчевски схваћеног захтева за реализмом: уважавати све што доноси време у којем живимо и показати шта су то праве, истинске вредности. У времену пандемије музика је угрожена, а посебно се то односи на хорско певање, један од стожерних стубова фестивала. Посебно је задовољство што ће ове године Натпевавање бити одржано, сведочећи да су и у време сваковрсних забрана и ограничења нађени путеви да се певачи окупе и заједнички музицирају. Публици и жирију представиће се ансамбли дуге традиције, попут хора Мокрањац из Београда и лесковачког Бранка, као и млади ансамбли из Крагујевца и Врбаса. Целовечерњи концерт приредиће један од наших репрезентативних ансамбала, Хор Свети Стефан Дечански под управом Тамаре Адамов Петијевић, ако прилике дозволе, бугарски хор Милка Стоева под управом Светле Стоеве, победници Натпевавања 2018, и мушки вокални ансамбл Свети Серафим Саровски, који води Божидар Црњански. Задржали смо и друге програмске стубове Фестивала – традиционалне изложбе – Драгослава Илића, колоније Ехо музике и Милована Крстића, мокрањски програм Нити традиције, диригентски семинар, промоције значајних издања, научну трибину посвећену истраживању Мокрањчевог дела са два госта, др Мирадетом Зулићем из БиХ и др Наташом Црњански, чији је текст објављен у прошлогодишњем Мокрањцу, а у склопу промоције часописа, која није могла бити одржана по традицији 9. јануара. У сведенијем, камерном облику поздравићемо и оперске и балетске уметнике. Гостује Оперски студио ФМУ под управом Драгане Радаковић, изводећи Моцартову оперу Тако чине све, чиме се придружујемо обележавању великог Моцартовог јубилеја, и балетски ансамбл Уна Сага Сербика, чије умеће је неготинска публика већ имала прилику да упозна. Програмској изузетности фестивала допринос ће дати наши најзначајнији уметници – виолиниста Стефан Миленковић, који наступа уз пратњу Хилде Шван и свој наступ посвећује апотеози игре, трубач Младен Ђорђевић са Укијем Оваскаиненом, млади врсни виолончелиста Немања Станковић, гудачки квартет 4 Гудача са премијерним представљањем редакција партитура раних квартета Милоја Милојевића. На њиховим програмима посебно место заузима музика српских композитора различитих генерација, што је такође важна мисија фестивала. И ове године на затварању ће наступити Симфонијски оркестар РТС са маестром Бојаном Суђићем изводећи музику посебне симболике и значења – Шостаковичеву Камерну симфонију и Шчедринову Кармен свиту. Неготин се тако ове године уписује на мапу градова који се враћају својим традиционалним вредностима и храбро и са вером организују музичке догађаје, славећи име свог великог сународника.

 Соња Маринковић, селектор 55. Мокрањчевих дана