Свечарска атмосфера, звуци фанфара, подигнута фестивалска застава и громогласна Шеста руковет, све у част композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу,означили су почетак празника музике у Неготину, 55.Фестивала“Мокрањчеви дани“. Фестивал је, у дворишту родне куће великана Неготина, отворила Данијела Ванушић, помоћница министра културе и информисања за сектор културног наслеђа и дигитализације.
-„Мокрањчеви дани“, музички и културни фестивал од највишег значаја за српску културу заузима изузетно важно место у годишњем календару културних дешавања у Србији. Министарство културе и информисања на саки начин подржава институције и догађаје који доприносе културном развитку наше државе и нашег народа, који премошћује разлике и повезује различите културе и догађаје и промовише праве и проверене вредности. „Мокрањчеви дани“ чувају сећање на великана српске музике и повезује традиционалне и савремено српско стваралаштво од значаја за српску културу – истакла је Данијела Ванушић, помоћница министра културе и информисања.Свечаност отварања Фестивала „Мокрањчеви дани“ који по 55. пут достојно промовише богато и непролазно Мокрањчево и српско музичко стваралаштво и извођаштво, почела је полагањем цвећа на споменик славног композитора.
Бројне госте и учеснике Фестивала, који Неготин ставља у центар музичке сцене Србије, поздравио је Владимир Величковић, председник општине Неготин.
- Након једногодишње паузе која је уследила због пандемије вируса који је прошле године изменио свет и променио наше животе, окупили смо се с радошћу у најмузикалнијем дворишту у коме је своје прве кораке начинио наш великан Стеван Стојановић Мокрањац, на свечаности отварања Фестивала који, у његову част, организујемо по 55-ти пут.
И ове године, дочекаћемо бројне уметнике, културне раднике, музикологе, љубитеље уметничке музике, посебно Мокрањчевог стваралаштва и све оне који својим присуством желе да се одуже нашем суграђанину на свему што је учинио за српску музику и свој град, који с поносом носи епитет српског музичког града. Чињеница да ће наслеђе Стевана Мокрањца надживети и све нас који се налазимо испред родне куће најпознатијег српског композитора чија се дела изводе широм света, говори о величини његовог талента, очувања народних мелодија преточених у посебне руковети, стварања величанствених мелодија и дела, који ће ретко ко са ових простора достићи. И зато поносно кажемо да је Неготин српска престоница музике, да смо почаствовани што је Стеван Стојановић Мокрањац учинио ово парче земље светим местом музичког универзума из којег су потекле мелодије које су се настаниле широм меридијана. Искористићу прилику да се захвалим Министарству културе и информисања Републике Србије на континуираној подршци фестивалу и другим веома значајним пројектима из области културе, као и пријатељима фестивала, медијским покровитељима, уметницима, посетиоцима, драгим гостима, суграђанима и свима који дају свој допринос у организацији „Мокрањчеви дани“. Неготин спремно дочекује вас драги гости, и позива све оне који имају времена да нам се у наредних седам фестивалских дана придруже и уживају богатом програму 55-тих дана посвећених Мокрањцу.Неготину и Србији, желим успешан фестивал – поручио је председник Величковић.

Примадона Радмила Смиљанић, беседник 55.“Мокрањчевих дана“, упутила је снажну поруку српској музичкој јавности.
- Указали сте ми и велику част и поверење, да вам се обратим са неколико речи и тиме отворим овај већ традиционални и значајни Фестивал веома драгоцен за нас, јер је један од ретких који одржава племениту намеру очувања нашег народног аутентичног мелоса коју је Стеван Стојановић Мокрањац са много посвећења сакупио, обрадио и сачувао од заборава. О заиста сјајном Мокрањцу је баш на овом лепом месту толико тога речено и то од стране далеко стручнијих персона од мене, па мислим да је сасвим сувишно детаљније се бавити његовим ликом и делом. Овде смо имали и имаћемо још много прилика да уживамо у његовим сјајним делима – руковетима, литургији и свеукупном опусу. Према томе, боље је да то што бисмо о њему причали препустимо музици. Она је речитија и благоугоднија за слушање. Дозволите ми да вам овом приликом испричам своја лична искуства са интерпретирањем композиција Стевана Мокрањца. Већ са самим поласком у школу открили су мој таленат за певањем и одмах ме ”стпрпали” у школски хор и то наравно овако крупну, сместили ме у последњи ред – да се мање видим, а и чујем јер сам била грлата и штрчала мимо осталих. Ништа то мени није сметало да не уживам у његовим руковетима. Уживала сам једва чекајући пробе хора. Одмах ме је освојила песма ”Пушчи ме”, иако није писана у сопранској лаги. Зато је ту била ”Биљана платно белеше”, дивна песма где сам могла да се распевам, али и ту мало жалила што на висинама нисам могла да пустим цео глас, стално су ме спутавали. Током школовања сам певала у студентском хору ”Тоне Томшић” из Љубљане, а упоредо и у Коморном збору РТ Љубљана. Тамо смо много снимали, између осталог и Мокрањчеве руковети. Иначе, свим срцем подржавам аматеризам, односно хорско певање и друговање. Захваљујући својим родитељима, иначе музичарима, у нашој кући се живело од музике и за музику. Баш се хвалим, али морам још само да додам – пошто се налазимо у Неготину, да је и моја сјајна студенткиња Ива Мрвош, Неготинка, којом се поносим. Сад живи у Бечу и води хор при нашој цркви. Дивим се Хајдук Вељку и изнад свих Мокрањцу и молим Бога да овај фестивал још дуго живи и поново заблиста пуним сјајем када коначно победимо ковид. Изражавам своје дивљење организацији овог фестивала у ненормалним условима, а дивим се и учесницима хорова који су скупили храброст да дођу, као и њиховим диригентима. Дивим се и публици, поштоваоцима дела великог Мокрањца, којим се захвални поносимо – речи су Радмиле Смиљанић.

Традиционално, свечаност отварања Фестивала завршена је извођењем Шесте Мокрањчеве руковети, овога пута у заједничком наступу Хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада и неготинских хорова, под вођством Тамаре Адамов Петијевић.

Плакете 55.“Мокрањчевих дана“ , Владимир Величковић, председник Општине Негитин уручио је Данијели Ванушић, помоћници министра, а Јованка Станојевић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“ беседнику, примадони Радмили Смиљанић.