Публици 55. „Мокрањчевих дана“ у Неготину треће фестивалске вечери представио се наш прослављени виолиниста Стефан Миленковић уз клавирску сарадњу Хилде Шван.

Миленковићу је ово био пети наступ на неготинским музичким свечаностима Мокрањцу у част, а први заједнички реситал са Хилдом Шван која га је беспрекорно пратила свирајући комплексан програм саткан од дела Хендла, Брамса, Вијењавског, Сенс-Санса и де Сарасатеа.

 -Одрастао сам уз „Мокрањчеве дане“  и то ме увек враћа у то једно време, толико се тога и променило и у нашој историји земље, али и у мојој личној историји, начин свирања, приступ музици, много тога.Овде ме то увек враћа у једну традицију, у такво једно време које је било кардинално у мом развитку и зато ми је и већа одговорност да свирам у Неготину – рекао је након концерта Стефан Миленковић.

 Миленковић је на „Мокрањчевим данима“ први пут наступао 1991. године као четврнаестогодишњак. Публика је имала прилике да ужива и у концертима овог врсног виолинисте 1992, 1996, као и 2011.  И овога пута љубитељи класичне музике у Неготину нису му дозволили да оде са сцене, дозволивши то тек након трећег биса.

 -Делимично сам се шалио кад сам рекао да је ово најстрашнији фестивал, најстрашнији у смислу да је велика одговорност, јер га људи овде прате од почетка, да фестивал има једну велику традицију, да заиста ко је ко у класичној музици, поготову у академском смислу, долази овде, живи са овим фестивалом. Ја увек, заиста покушавам да дам све од себе, ал овде некако сам додатно представљен- додао је Миленковић.