Четврти фестивалски дан заокружен је концертом „Вечерња серенада“ у дворишту Мокрањчеве родне куће. Наступио је српски виолончелиста Немања Станковић (1989) који слови за једног од најупечатљивијих домаћих уметника.

На репертоару који је овај врхунски интерпретатор изабрао за своје прво представљање у Неготину нашле су се сонате Ђерђа Лигетија и Сергеја Прокофјева, свите Јохана Себастијана Баха и Гаспара Kасаде, али и композиције савремених домаћих аутора попут етиде „Scappare“Ање Ђорђевић и пејзаж за виолончело „Parhelion“ Игора Андрића. Ове две композиције део су прошлогодишњег Станковићевог албума „Трагови“ на којем се налази осам нових композиција српских аутора за виолончело. „Трагови“ су, иначе, изабрани међу пет најбољих остварења за виолончело у 2020. години, по избору Виолончело Фондације из Њујорка (САД). За изванредну интерпретацију дела на овом албуму награђен је и Наградом града Београда – Деспот Стефан Лазаревић.

„Драго ми је да сам коначно у Неготину и на Фестивалу који важи за један од најпрестижнијих, не само у Србији већ у региону. Организатори се годинама труде да одрже висок ниво и самим тим ми је велика част да сам вечерас наступио и то баш поред споменика Мокрањцу. Публика је била дивна, плашио сам се да није превише програма али можда је заправо могло још“, рекао је Немања Станковић.

Немања Станковић је дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Сандре Белић, као Студент године, а затим је на Бечком конзерваторијуму студирао у класи Наталије Гутман, стекавши диплому мастера уметности. Постдипломске студије похађао је на Универзитету „Моцартеум“ у Салцбургу код Енрика Бронција, као и у Фиренци у класи Наталије Гутман и Елизабет Вилсон.

Најмлађи је српски носилац титуле доктора у области уметности коју je стекао на Факултету музичке уметности у Београду марта 2015. године. Током осам сезона (2011 – 2019) био је вођа групе виолончела Београдске филхармоније. Предавао је виолончело на Факултету уметности у Нишу (2017-18), а тренутно је запослен као доцент на Факултету музичке уметности у Београду, на Kатедри за камерну музику.

Kао солиста је свирао са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, оркестром „Camerata Serbica“, Италијанским омладинским оркестром (ОГИ), Чешким виртуозима, Гудачима св. Ђорђа, Нишким симфонијским оркестром, БГО “Душан Сковран”, Битољским и Зрењанинским камерним оркестром, Симфонијским оркестром ФМУ у Београду, Кristianstad symfoniker, Norbal…

Наступао је широм Европе, у САД, Kанади, Мексику, као и у Јапану, Сенегалу и Тунису. Награђиван је као финалиста бројних домаћих и иностраних такмичења и конкурса.