Гест уздаха у Мокрањчевим руковетима

У Мокрањчевој родној кући приређена је научна трибина др Наташе Црњански на тему „Гест уздаха у Мокрањчевим руковетима“. Др Наташа Црњански је ванредни професор на Академији уметности у Новом Саду.

Гест уздаха или мотив уздаха једна је од топика, музичких речи, чију стабилност као музичког знака можемо пратити од ренесансе до данас,у различитим контекстима, па и формалним називима, нагласила је др Наташа Црњански. Позивајући се на репрезентативне теорије научника као што су Ратнер, Монел, Хатен, Тарасти, Грабоч, Грималт и други, ауторка, у свом делу, указује на неке терминолошке нејасноће у вези са називом и схватањем ове топике, а онда и приказује њен семантички садржај на примерима из Мокрањчевих руковети.

- У Мокрањчевим руковетима препознајемо три вида употребе топика. Прва, као тонско сликаних речи са силазном мелодијом (мори, туго, разболе се..), препознатљивим  у најтужнијим песмама „До три ми пушки пукнале“ и „Што Морава тужно тече“ у којима Мокрањац избацује најтужнији део текста, али се емоција преноси преко мелодије. Друга топика, односно гест уздаха је на речима које не асоцирају на тугу, али преносе тужне судбине ликова (Стано..)Мокрањац је добро знао да музика снажније утиче на осећања од речи, тако да у овој топици имамо спорији темпо. И трећа употреба геста уздаха, коју на овом месту по први пут дефинишемо као „passus balcanicus“ и која указује на културно наслеђе и то углавном у песмама са ових простора. Због тога и има монументални карактер јер преноси тугу и чежњу чак и кад текст то не говори – сликовито је објаснила др Наташа Црњански.

Научни рад „Гест уздаха у Мокрањчевим руковетима“ представља општи преглед топике геста уздаха и открива у каквој су вези мадригализми, реторичке фигуре, гестови, топике, теорија отеловљења, когнитивна лингвистика, и стваралаштво једног од највећих српских композитора.

Др Наташа Црњански (1978) је од 2016. године главна уредница научног часописа Зборник радова Академије уметности. Запослена је као ванредни професор на Катедри за композицију и теоријско уметничке предмете на Академији уметности Универзитета у Новом Саду и предаје неколико предмета.  Наташа Црњански такође има велико искуство као хорски диригент, певач и менаџер.

Научном трибином др Наташе Црњански, практично је и почела промоција 22. броја часописа „Мокрањац“  који из познатих разлога 9. јануара 2021. године није могао бити промовисан.

Соња Маринковић селектор Фестивала „Мокрањчеви дани“ и главни и одговорни уредник часописа „Мокрањац“, осврнула се на прошлогодишње прилике и неодржавање Фестивала, али и велику потребу да се одржи континуитет часописа за културу који осим приказа и критике програма „Мокрањчевих дана“, бележи и чува иновативна истраживања Мокрањчевог дела.

- Научни рад др Наташе Црњански, који је она овде тако занимљиво презентовала је изузетно значајан, наравно због Мокрањца, али и имајући у виду да се веома мали број научника бави семантиком музике. Часопис садржи све рубрике, чак и оне које се односе на програм који смо планирали за прошлогодишњи Фестивал. Ту пре свега мислим на рад Марка Миленковића на тему музичке драме „Коштана“ Петра Коњовића која би била изведена да је било Фестивала. Рубрика Трагом прошлости доноси неколико текстова везаних за стваралаштво Стевана Мокрањца и композитора Корнелија Станковића- речи су др Соње Маринковић.

Часопис „Мокрањац“ преноси и сећања на уметнике којих више нема, а који су оставили значајан траг на „Мокрањчевим данима“ претходних деценија, Даринку Матић Маровић, Владимира Крањчевића и Мирјанu Живковић. Др Соња Маринковић топло препоручује и виртуелни путопис Патријархова вода, Сентандреја и Помаз, Нове Томића, првог уредника часописа „Мокрањац“.

У рубрици Трибина младих, „Мокрањац“ доноси неколико аналитичких радова младих аутора, док је место за Савремену српску музику посвећено музици Љубице Марић.

И како је корона пандемира највише пореметила рад музичара, пре свега хорова и фестивала, завршница „Мокрањца“ управо је посвећена изазовима пред којима су се, током прошле и ове године, нашли музички уметници.