Чувени пијаниста и дугогодишњи директор Београдске филхармоније, Иван Тасовац, чија је изненадна смрт тужно одјекнула широм српске културне јавности, значајан траг оставио је и у пет и по деценија дугој традицији Фестивала „Мокрањчеви дани“.
Неготин и Неготинци са великим поштовањем сећаће се Ивана Тасовца као беседника 43.“Мокрањчевих дана“ и уваженог госта 50. Фестивала.
Иван Тасовац је, на отварању 43. „Мокрањчевих дана“, 2008. године, својом беседом померио границе поимања Мокрањца као једног од најзначајнијих српских композитора, али и као првог успешног менаџера у нашој музичкој култури.
„Велика је част и задовољство на почетку 21. века говорити о човеку који је још пре више од сто година разрешио питање о сопственој уметничкој егзистенцији у европском контексту знања, искустава и вредности; говорити о човеку који нас је својим талентом уписао на светску музичку мапу; који нам је задао стандарде и потврдио да историја не познаје категорију нереализованог талента. Јер, без обзира на повремено неразумевање и тешкоће, виталност талента ће увек пронаћи, макар и најмању пукотину да би се приказала свету и ставила се на суд публике, својих савременика и будућих генерација.
Да се којим случајем родио као Стив Мек Вет, а не као Стеван Стојановић Мокрањац, српска не баш претерано богата музичка историја била би непоправљиво осиромашена, али би зато неки од холивудских студија несумњиво направио велики хит о остварењу америчког сна: талентовани клинац који из неке забити стиже до концертних сала Солуна и Цариграда на југу, Москве и Петербурга на северу, Берлина, Дрездена и Трста на западу и Софије на истоку. Неки нови клинци би се од те приче пунили адреналином да таленат и жеља за успехом увек побеђују.
Велики Томас Стернс Елиот у свом есеју „Традиција и индивидуални таленат“ учи нас да традиција није оно што смо спаковали на прашњаве полице недодирљивости, већ оно за шта смо се изборили, инкорпорисали га у сопствено искуство и дали му печат сопственог читања. Ако се нисмо тако изборили за сопствену традицију, значи само да смо лишени учења кроз искуства која нам претходе и да нам однос према баштини из генерације у генерацију омогућава велика узбуђења непрестаног откривања рупе на саксији.
Због свега тога мислим да је Мокрањац не само оригиналан свевремени уметник ренесансног типа који је у малу средину донео дух европских вредности већ га можемо сматрати и првим успешним менаџером у нашој музичкој култури који нам је оставио могућност да је, уколико имамо визију и преузмемо на себе одговорност, могуће сањати и српски сан о успеху, ма колико нам полазна тачка деловала безизлазно“- беседио је тада Иван Тасовац.
Као министар културе и информисања, Иван Тасовац је био гост јубиларних 50. „Мокрањчевих дана“ када је са Делегацијом Европске уније и тадашњим амбасадором Мајклом Девенпортом, присуствовао обележавању Дана европске сарадње у Неготину и концерту Београдске филхармоније. Захваљујући Ивану Тасовцу и Делегацији Европске уније у Србији, неготинска публика је те 2015, након петнаест година, могла да ужива у концерту Београдске филхармоније.