Четвртак,11.октобар 2012 у 20 сати
галерија Дома културе

Невенка Стојсављевић се појавила у преломном раздобљу наше уметности када је графичка дисциплина на домаћој сцени узимала маха и полако али сигурно постајала незаобилазни чинилац наше ликовне стварности једнако важан колико и остале уметничке гране.

Том домену Невенка је дала несумњив допринос. Сходно томе успела је да оствари замашан опус, неспорних вредносних домашаја, утканих у историју српске графике. Да ли је могуће у краткoм осврту попут овог, истаћи све важне аспекте њеног деловања, сву сложеност графичког казивања које је испољила током успешног трајања на овдашњој уметничкој сцени. Треба имати у виду да је Невенка Стојсављевић више од три деценије присутна у нашем ликовном животу, тачније, од 1976, када је први пут излагала. Од тада је приредила већи број самосталних изложби и учествовала на важнијим заједничким смотрама што јој је обезбедило запажено место у новијој уметности.Посвећена истодобно цртежу и графици, она је од почетка, узорним стрпљењем, градила своје дело. Дефинисала је вид поетике на којој, уз извесне промене, предано истрајава до најновијих радова.

У широким распонима интересовања која прате разнолики језички изкази, односно у глобалној дифузији карактеристичној за уметност нашега времена, Невенка Стојсављевић је овладала препознатљивим стилским говором који се не ослања толико на валидно графичко наслеђе колико на искуство до којег је дошла сопственим трудом. У потреби да ликовно дело промишља у распонима слојевитих нивоа, она је овладала особеним графизмом. Њега одликује след истоветних или приближно сличних записа. У питању су махом обједињени токови шрафираних кодова осетљиво поновљених у низовима или тек малим изменама, прострти преко кружног, елипсоидног или квадратом омеђеног поља. Неки пут отисак излази из предвиђеног оквира листа и његова скоро мултипликативна датост као да измиче простору који му граничи унутрашњу композициону садржајност.

У њима нема знатнијих колористичких супстанци. Ограничене су на неутралну скалу сиве, црне и беле гаме. Поетскирафинман, потом фина хроматска структура њена дела уздиже на ниво особене духовне појмовности. Инспиративно извориште ових радова налазимо у широким распонима природно датих феномена попут кристала који се ретко запажају, још ређе своје место налазе у сфери уметничког преобликовања. Својствима материјалног ткива, те испољеном сложеношћу облика, они пружају отворене шта више неограничене могућности за одговарајућу визуелну опсервацију. Као такви постају довољан изазов њеном креативном прегнућу шта више у њеном случају су делотворни и погодни како би на прави начин изразила своје виђање света. Прикривена, далека асоцијација или понеки тек приметан препознатљив елемент није циљ њеног деловања већ последица свођења мотива на облик примарних вредности. Она настоји да пластички говор доведе на ниво беспредметне форме без обзира на то што се могу назрети или уочити неке, додуше ретке, реалне, физички дефинисане представе што значи да она даје предност перфекцији извођења више него потреби да укаже на одређену поруку или могућу тематску одредницу.

Овом пригодом показани радови Невенке Стојсављевић, наглашене ликовне синтаксе остварене инвентивном материјализацијом дате идеје, одају уметницу изграђеног рукописа и препознатљивог света у којем провејава властити мисаони контекст.

….са изложбе…