ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У НЕГОТИНУ организује изложбу фотографија Станка Костића НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – руком по мери, у суорганизацији са Домом Културе „Стеван Мокрањац“ из Неготина.

Изложба ће бити отворена у галерији Дома Културе у Неготину на Благовести, у петак 07. априла са почетком у 19 часова.

На отварању изложбе ће говорити:
Др Тихомир Обрадовић, архитекта – о народном градитељству;
Ненад Војиновић, арх. саветник и директор Архива у Неготину;
Станко Костић, уметнички фотограф, УЛУПУДС, аутор изложбе;

Изложба је посвећена 165. годишњици од рођења Ђорђа Станојевића, нашег суграђанина и научника и аутора прве фотографије у боји код нас, који се родио 7. априла 1858. године у Неготину.
„Изложба „Народни неимари Србије – руком по мери“, поред изузетне уметничке вредности коју она поседује, има и својство историјског документа. Народно градитељство, које је у разним природним срединама имало своје особене изразе обзиром на специфичне историјске, привредне и културне околности, ево већ деценијама у назад престаје да еволуира – готово да је стало, онда његова изузетна архитектонска вредност представља незамењиву културну баштину српског народа. Уметнички израз најчешће анонимних градитеља представља јединствен и значајан историјски документ, на основу кога би била могућа рестаурација свих ових типова кућа, где су народни неимари испољавали велики смисао за организацију животног и привредног простора.
Сетимо се нашег Неготинца Ђорђа Станојевића који је, између осталог, дао велики допринос и научној фотографији. Његове речи упућене Николи Тесли као да су актуелне и овог тренутка, он пише следеће:“ Из приложених неколико фотографија видите ванредно лепе репродукционе линије сила и еквипотенцијалне површине на биљним процесима“. Тако и овде видимо спонтаност, смишљеност, креативну маштовитост и умеће народних градитеља и материјала са којима су радили, преводећи опште принципе градитељске струке на свој локални језик где нам на особен начин одржавају очување идентитета и аутентичности одређеног места. Значај материјалне историје на овакав – фотографијом изражен начин је огроман јер једну грану неимарства, чувајући од заборава, ставља у ванвременске принципе пројектовања и грађења.“