Пете фестивалске вечери 57. “Мокрањчевих дана” публици се делима домаћих композитора, представио београдски ансамбл “Метаморфозис” .

На програму су била дела Ивана Божичевића, Александре Вребалов, Драшка Аџића, који је био и вокални солиста  интерпретирајући три сонга из представе „Ромео и Јулија“, Дарије Андоске, Ивана Марковића, као и Жарка Мирковића чије су “Слике самоће” имале у Неготину светску премијеру.“Заиста сам срећан да после пет година поново наступамо на Фестивалу са пре свега српском музиком и нашим домаћим ауторима. Мислим да је то неопходно, дужност је нас као извођача да презентујемо у читавој Србији а и на свим нашим фестивалима, изузетно је важно да негујемо наше и да се трудимо да имамо стални контакт са нашим и композиторима из бивших југословенских република, па смо вечерас имали прилике да чујемо дело Жарка Мирковића и то премијерно. Морам да кажем да је то био један изазов за нас јер смо, у јако кратком временском периоду, морали да га припремимо, али мислим да публика то није осетила и мислим да се, у складу са комплетним програмом уклопило и да им се то допало”, рекао је виолиста Саша Мирковић, оснивач  и и уметнички руководилац “Метаморфозиса”.

Један од наших најистакнутијих и најактивнијих гудачких камерних састава извео је и дело “Стубови” (Pillars) младог новосадског композитора Ивана Марковића, који је и сам учествовао у извођењу дела, интерпретирајући на клавиру, деоницу гонга из аранжмана за виолу и гонг.

“Са “Метаморфозисом” сарађујем пет година и два комада смо урадили. Kомпозиција коју су свирали вечерас настала је као студентско дело пре тачно 10 година на Академији уметности у Новом Саду и оригинално је написана за клавир и два виолончела. Саша ју је чуо и звао ме да аранжирам дело за њихов оркестар. Они су заиста феноменални и сарадња са њима је мени најдража, најуспешнија, највише задовољавајућа. Они су, посебно када је у питању извођаштво савремене српске музике, неприкосновени су и нико им није близу”, каже Иван Марковић, који је од малих ногу био верна фестивалска публика уживајући у концертима на које су га доводили бака и дека у родном граду његове мајке Оливере Фанцикић.

“Овај концерт је за мене значајан због много различитих разлога који су се објединили у овом догађају првенствено јер сам од најранијих дана присуствовао “Мокрањчевим данима” на које ме је водио деда.  Ово је град у коме је моја мама одрасла.  Овде сам слушао хорове, први пут гледао оперу, овде у Дому културе, тако да имам пуно сећања на “Мокрањчеве дане” и Неготин. Драго ми је што је “Метаморфозис“ ту, у родном граду моје маме, на месту где сам ја провео пуно времена, ове недеље је и годишњица смрти моје маме и из много је разлога ово веома личан и битан догађај за мене и било ми је заиста феноменално вечерас”,  рекао је Иван Марковић.

Ансамбл “Метаморфозис” је извео и Бахову “Уметност фуге”, као и композицију “Salam Aleykom”  у сопственом аранжману.

“Више пута сам то и рекао, “Мокрањчеви дани” су наш Салзбург и то не смемо ни у једном тренутку да заборавимо и апсолутно у сваком тренутку морамо бити свесни тога да имамо шта да покажемо и да прикажемо и то треба чувати”, каже Саша Мирковић.

Фото: Сузана Михајловић Јовановић