Поводом стогодишњице рођења академика Василија Мокрањца (1923–1984), на 57.“Мокрањчевим данима“ приређена је трибина на којој је о животу и раду врсног композитора који чини трећу генерацију музичара потеклих из јединствене српске музичке лозе Мокрањац, говорила др Ивана Медић, музиколог.
Василије Мокрањац био је унук рођеног брата славног Стевана Мокрањца и током свог живота оставио је вредан опус. Василијев отац,  Јован Мокрањац се такође бавио музиком, био је  чувени српски виолончелиста и педагог, али и ратни ветеран, који је прошао албанску голготу. Поред тога, бавио се писањем позоришних комада и инструктивне литературе. – Иако је живео само шездесет година, Василије Мокрањац је оставио веома вредан опус, у којем се посебно истиче пет симфонија и неколико једноставачних оркестарских композиција (увертира и поема), као и велики број остварења за соло клавир и три концертантне композиције са клавиром као солистичким инструментом. Паралелно се бавио и примењеном музиком за филм, позориште и радио драме. Био је редовни професор на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду и редовни члан Одељења ликовне и музичке уметности Српске академије наука и уметности – истакла је др Ивана Медић.

Учесници трибине имали су прилику да чују сегменте из најзначајних дела композитора Василија Мокрањца.
-Све Василијиеве симфоније су драматичне, писане по неокласичном моделу.   Он свој дисонантни музички језик преноси и у симфоније – објашњава др Иванеа Медић.
Музиколог, др Ивана Медић је виши научни сарадник Музиколошког института САНУ и ванредни професор на Департману за мултимедијални дизајн Рачунарског факултета у Београду. Докторирала је музикологију на Универзитету у Манчестеру, Велика Британија, 2010. године. Објавила је пет монографија и преко 80 научних радова и уредила десет зборника. Добитница је Годишње награде Стана Ђурић-Клајн за најбољу монографију у 2019. години и Плакете Музиколошког института САНУ за постигнуте изузетне успехе у раду.