Предфестивалско вече 48. музичког фестивала “Мокрањчеви дани” било је ове године посвећено обележавању 200 година од погибије највећег Крајинског јунака Хајдук Вељка Петровића.

Вече у сусрет фестивалу почело је монодрамом “Чучук Стана”,у извођењу  Наташе Поповске, која је уједно и аутор овог дела.

Сам драмски приказ “Чучук Стана” представља подсећање на велику српску хероину, пратећи њен животни пут и кретање уз две изузетне личности из периода ослободилачких борби од Турака у првим деценијама XIX века – Хајдук Вељка Петровића и Georgakisa Olimpiosa. Рођена у селу Сиколе под Дели Јованом, успела је да удајом за Хајдук Вељка, из свог пастирског живота постане активни учесник у устаничким походима, те тако и сама четири пута буде рањавана. Вељковом погибијом она остаје удовица у својој 18. години, али и тада њена истрајност и борбеност не јењавају. Удајом за грчког хетеристу Georgakisa Olimpiosa, Стана на нов начин потврђује своју одважност и енергију које су је, иако физички ситну и омалену, красиле током целог живота. После његове погибије Стана у 26. години остаје други пут удовица. Велика жеља да се поново врати у Србију, где би се настанила са својом децом из другог брака, никада јој није била услишена. Своје последње године провела је у Атини, где је живела тешко и несхваћено. Умрла је 1849. године у 55. години живота.

Аутор монодраме и извођач, Наташа Поповска рођена је у Куманову у Македонији. Завршила је студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. У звању вишег кустоса ради као сарадник у Музеју града Београда. Дуги низ година бави се перформансом и уметничким радом . Аутор је и извођач монодрама: “На кафи код кнегиње Љубице” и “Чучук Стана”.

Централни програм предфестивалске вечери био је позоришни игроказ ”Житије Хајдук Вељка Петровића”, редитеља Србољуба Божиновића.

На сцени неготинског Дома културе у позоришном игроказу,  “Два века Хајдук Вељка”, који је иначе драматизација текста Вука Караџића, ремек дела српске књижевности “Житије Хајдук Вељка Петровића”, појавили су се неки од наших најпознатијих глумаца, Војин Ћетковић, Небојша Дугалић, Маја Матијевић, Ненад Станојевић, Иван Николић, али и Катарина Ковачевић, победница серијала “Ја имам таленат”, уметник Драгољуб Фируловић, почасни грађаних Неготина, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, као и Хор Храма Свете Тројице, Неготин и КУД „Стеван Мокрањац“ Неготин.

Истицањем етике и јунаштва Хајдук Вељка, овомузичко сценско дело се обраћа нашем наслеђу, афирмише и уздиже српски дух, а истовремено садашњу генерацију подсећа на великог српског јунака.

Продукцију позоришног игроказа посвећеног највећем јунаку Крајине, Хајдук Вељку потписују „Исидорин ход“ и “Крајински круг” у сарадњи са општином Неготин, Домом културе “Стеван Мокрањац” Неготин и Центром за културу Града Зајечара.

Редитељ овог дела, Србољуб Божиновић дипломирао је режију на Факултету драмских уметности у Београду. Професионалну каријеру отпочео је 1971. године, радио драмом Ломаче светог Доминика, Ј. Замјатина, за Драмски програм Радио Београда, након чега је остварио режије још стотинак радио драма, радио адаптација и других мањих радиофонских форми. За ТВ Београд је од 1972. године режирао преко 2000 наслова. У независној продукцији је остварио неколико документарних и полунаменских филмова. Члан је Удружења драмских уметника Србије са статусом истакнутог драмског уметника. Поред професионалних награда, добитник је и националног признања за допринос у култури, које додељује Влада Србије.

Предфестивалско вече 48. “Мокрањчевих дана” заокружено је књижевним дружењем под називом “Песници Крајинског круга Вељку”.

У оквиру књижевне вечери представљен је део опуса песника Крајинског круга, који је посвећен великом српском јунаку Хајдук Вељку Петровићу.

Уметничко удружење Крајински круг, основано у Неготину 1990. године, обједињује уметничку активност стваралаца рођених у Крајини, оних који у њој живе или су тематски инспиративно њој посвећени. Књижевне вечери, музички догађаји, изложбе ликовних радова и ликовна колонија Пена, само су део активности Удружења које се бави и издавачком делатношћу и има неколико уметничких пунктова: галерија Фирул у Неготину, Галерија Пена на Ђердапу, галерија Дародавац у Кобишници, музеј Црна Крајина у Шаркамену … Сваке године Крајински круг додељује награду за стварлаштво Феликс Ромулијана. Досадашњи председници удружења били су: Томислав Мијовић, Адам Пуслојић, Зоран Милић, Мирко Петковић, Радомир Андрић, а актуелни председник је Драгољуб Фируловић.