Публика 58. „Мокрањчевих дана“ имала је прилику да на сцени Дома културе у Неготину, у главном фестивалском програму, види и једно од најпознатијих дела Борисава Боре Станковића „Коштану“ чију адаптацију и режију потписује Јана Маричић.
За нову поставку Станковићеве „Коштане“ коју је на сцену донео ансамбл нишког Народног позоришта, сценографију је урадио Миодраг Табачки, костиме Борис Чакширан, композитор је Божидар Обрадиновић, док је сценски покрет дело Миодрага Крчмарика.

Историја српског позоришта јасно нам ставља до знања да је Станковићева „Коштана” и после више од 100 година од праизведбе задржала своју популарност, у што нас је уверило и интересовање публике које је владало за извођење овог дела чија нам је прича у основи позната. Нишко народно позориште вратило нас је у неко прошло време, али нам је кроз савремено читање и избор музике донело и једну нову енергију и другачију слику приче која и данас живи међу нама.

„Ова „Коштана“ је свевременска прича. Нисмо робовали стереотипима и фолклору, што су, можда, људи очекивали, да буде старовременска. Видите колико је времена прошло и неке ствари се нису промениле, остале су исте. Заједно са редитељком смо склапали све ово и некако мислим да је јако важна јер смо ми убацили и тај елеменат силовања који је јако битан сада, поготову у овом времену где се многе Коштане боре по судовима и та прича је на неком вишем нивоу. Тако да ми са сцене треба да проговоримо и о томе“, каже Уна Костић, која у представи тумачи насловну улогу.
„Коштана“ Нишког народног позоришта игра се тек пола године и за публику која је гледала нека ранија извођења овог штива представља изненађење пре свега у смилу сценографије и избора музике који је ближи данашњици, али је дух прошлих времена и емоција коју покреће ту.

Првак драме Александар Маринковић, који тумачи лик Хаџи Томе, после много година поново се нашао пред неготинском публиком коју јако добро познаје.

„Јако сам задовољан. Публика је реаговала, што би се мало стереотипно рекло, на правим местима али је заиста, прихватила је ову нашу верзију Коштане и ову нашу причу како смо је ми испричали и могу у име колега да кажем да смо задовољни. Ми смо ово ставили у једну безвременску зону и у ситуацију која може да се догоди било кад, било коме и било где. Очекивања родитеља, онако као сам га ликом градио, су идентична са оним што је било пре. Опште незадовољство и генерацијски јаз је оно што и данас постоји између оца и сина.“

На неготинску публику посебан утисак је оставио Дејан Лилић, коме је поверена улога Миткета. Лилић има одговор на то:
“Сви имамо мало Миткета, у сваком од нас, без разлике да ли смо женско или мушко. Та туга, та сета за животом, за младошћу… Ја сам покушао неко друго читање Миткета да направим, да представим човека који, иако тугује, иако жали, ипак има у себи и мало неког хумора и позитивне енергије и да то покреће, ипак, људе, ако се деси нешто позитивно да може да се и промени нешто, да није све од почетка до краја тама. Увек мислим да у неким лошим стварима има нешто добро и у неким добрим нешто лоше.”

У бројној глумачкој екипи су и: Маја Вукојевић Цветковић (Коштанина мајка Салче), Данило Миленковић (Хаџи Томин син Стојан), Евгенија Станковић (Ката, жена Хаџи Томина), Ивана Недовић (Магда, механџика), Милош Цветковић (Арса, председник општине), Дејан Лилић (Митке), Наталија Јовић (Арсина ћерка Васка), Нађа Недовић Текиндер (Стана, кћи Хаџи Томина), Николија Мичић (Коца) и Петар Миљуш (Пандур). Ту су и музичари: Александар Стевановић (хармоника), Ненад Танчић (тарабука), Војкан Добросављевић (кларинет), Горан Савић (гитара) и Предраг Бранковић (бас).