…из угла Горице Пилиповић

Како пролазе Мокрањчеви дани тако се полако употпуњује физиономија овог фестивала окренутог с једне, најважније стране хорском певању, с друге разноврсним догађајима који обогаћују програм, и коначно теоријском осврту на Мокрањчев лик и дело, као и на сам фестивал. Тако је, на пример, музиколошкиња Гордана Крајачић, на промоцији своје књиге Музички записи истакла оне записе који би могли бити својеврсни наставак књиге Константина Бабића На маргинама Мокрањчевих дана, док је музиколошкиња Тијана Поповић-Млађеновић, у врло занимљивом и одлично презентованом излагању разоткрила својеврсни мит о оригиналности везан за Мокрањчево дело.

Наиме, у нашој стручној јавности, од саме појаве Мокрањчевих композиција, владало је мишљење да је он само обрађивач фолклорног материјала, дакле, неоригинални стваралац који утолико подлеже и одговарајућем вредновању. Тек последњих деценија, међутим, наши музички писци, на које је скренула пажњу Тијана Поповић-Млађеновић, истичу праве, непролазне вредности Мокрачњевог дела које, упркос сталним поређењима са савременицима, пре свих Јосифом Маринковићем, једино истрајава на концертном подијуму.

То је показала и Светлана Кравченко, диригенткиња Хора неготинске цркве св.Тројице на синоћњем концерту овог ансамбла, конципирајући програм у низу минијатура духовне музике где се Мокрањац смењивао са руским и бугарским ауторима. Поред Мокрањца од наших композитора једино је још био заступљен Душан Максимовић својим дирљивим Оченашем. Светлана Кравченко, наиме, поклања велику пажњу истраживању овог, код нас релативно ограниченог репертоара, те смо чули и занимљиве композиције нама мање познатих Михаила Бурмагина или Фјодора Макарова, на пример. Руски аутори иначе, чешће него наши искоришћавају различите фактурне могућности хорског ансамбла, посебно у смислу комбинације са солистима те раздвајању мушког и женског хора. Врло је ефектно било Свјати боже непознатог, највероватније руског аутора где су се одлично усклађени гласови солисткиња Љиље Манојловић и Ане Мрвош истакли над својеврсном пратњом хора. Овај ансамбл, иначе, красе уједначеност гласова, култивисано и племенито певање, са најширим динамичким распоном и без форсирања у јачини звука, те је публика у цркви св.Тројице могла са пуним поверењем да се посвети слушању музике која је одисала молитвеном осећајношћу.

То поверење које неготинска публика унапред, безрезервно поклања сваком извођачу, као да, нажалост, нису осетили и Гудачи св.Ђорђа, поготову у првом делу концерта који је синоћ, у Дому културе, претходио наступу хора цркве св.Тројице. Овом нашем реномираном ансамблу, који је наступио без диригента показавши тако изузетно висок степен међусобног разумевања и заједништва, као да је први део концерта послужио за усвиравање и увежбавање, а тек други део за пуни извођачки ангажман. Тако су Почасница Стевану Мокрањцу Дејана Деспића и Серенада за гудаче Едварда Елгара звучале бледо и неинспиративно, док је више енергије једино било у популарном, изузетном Cartoon-у Зорана Ерића, мада изведеном – да ли у равноправној – верзији без чембала што је свакако умањило пуни ефекат овог изванредног дела. Други део концерта садржао је још једну гудачку серенаду, али то је једна од најпопуларнијих – њен аутор је непревазиђени Петар Чајковски. Понесени лепотом ове музике Гудачи су уложили много више енергије и ангажмана, страствености и емотивности, упркос малим интонативним непрецизностима, посебно у деоници виолончела. Ипак, присуство њиховог харизматичног вође Гордана Николића сигурно би допринело још лепршавијем, шармантнијем и интензивнијем изразу музике Чајковског.

Наступ Гудача св.Ђорђа чини, дакле, ону програмску линију Мокрањчевих дана која у отклону од хорског певања доноси неготинској публици и неке несвакидашње доживљаје попут прексиноћњег извођења опере Мандрагола у продукцији Мадленијанума, када је сала Дома културе била испуњена до последњег места. И вечерашњи програм биће такође врло разноврстан. Од 18 сати млади пијанистички лауреати одају почаст Францу Листу поводом 200-годишњице од његовог рођења, од 20 сати очекује се антологијско извођење Мокрањчевих Руковети у тумачењу Хора РТС-а под управом Младена Јагушта, а потом следи камерни концерт у знак сећања на једног од оснивача Мокрањчевих дана композитора Константина Бабића. Наступиће трио Анима из Ниша у саставу Александра Ристић, мецосопран, Анђела Братић, флаута и Драгана Ђорђевић, клавир.

Горица Пилиповић,
Радио Београд