Пригодном свечаношћу којој су присуствовали бројни гости, пријатељи и сарадници, 25.10.2011., обележен је дан Дома културе „Стеван Мокрањац“.
Дом културе формиран је 1986. године као Установа у оснивању, а онда је пуних 9 година чекала да би 25. октобра 1995. године званично била регистрована као Дом културе „Стеван Мокрањац“. Управо због тога овај дан неготински Дом културе бележи као свој.

Присутне госте поздравио је директор установе мр Милан Радосављевић, који је захвалио свима који су током претходне године сарађивали са Домом културе и који су дошли да увеличају данашњи празник. Он је такође истакао да се запослени у Дому културе труде да задовоље афинитете неготинске публике која је посебно заинтересована за ликовну, музичку и позоришну уметност.
У оквиру обележавања Дана Дома културе, од 19 сати отворена је изложба слика „Стална поставка уметничких дела“ из фонда уметничких дела Дома културе.

….Jесен стиже дуњо моја, Чамац на Тиси, Не вреди плакати, Кад имаш друга, Вино и гитаре… неке су од песама које је синоћ у сали negotinskog Doma kulture отпевао Милош Радовић. Сјајан баритон из Крагујевца није штедео себе певајући, како сам рече „од срца” романсе, евергрин и староградске песме, песме које су код свих нас некада, у неком тренутку оставиле траг, а ове вечери пробудиле сећања. Присутна публика са своје стране није штедела дланове пратећи ритам изведених песама.

Пратња, Александар Радовић за клавијатурама, виолинска Стефан Илић и нарација Владимира Ђорђевића, уз Милошев глас, чинили су ове вечери једну складну целину. Неготин га тек мора чути, јер лепо је било синоћ бити овде.