У оквиру 49. Мокрањчевих дана у Неготину приређен је клавирски реситал Александра Сердара. На програму су била дела српских и страних композитора Станковића, Михајловића, Шопена.

 

 

Александар Сердар је као признати пијаниста освојио неколико награда на међународним такмичењима попут Монце, Карла Зекија, Верчелија у Италији, Палм Бичу и Синсинатију у Сједињеним америчким државама, као и четврту награду на такмичењу Артур Рубенштајн одржаном у Тел Авиву. Рођен је у Београду. Основне студије је завршио на Музичкој академији у Новом Саду, мастер студије на музичком конзерваторијуму Пибоди у Балтимору, где је пет година радио са Леоном Флајсером, док је постдипломске студије наставио са Сербијом Пертикаролијем на Академији Света Ћећилија у Риму. Тренутно је професор клавира на Академији уметности у Београду и Факултету уметности у Нишу. Наступао је у Италији (сале конзерваторијума у Милану, Палерму, Венецији, Риму, Барију, Тренту, Ређију и Торину), САД-у (сала Ејвери Фишер у центру Линколн у Њујорку, Синсинатију, Кливленду, Вашингтону , Француској (у Паризу у музеју Орсеј , аудитиоријуму Лувр , театру Шатл, у Ници, Лиону, Орлеану, Марсеју, Тулузу.

Свирао је са светски познатим оркестрима као што су Филхармонијски оркестар из Дрездена, Минхена, Бремена, потом Словеначка филхармонија, затим са филхармонијама из Софије, Сан Хосеа, Синсинатија, националним оркестром из Лила, националним оркестром театра Капитол у Тулузу, Београдском филхармонијом, Загребачком филхармонијом, Атинском филхармонијом, Острвском симфонијом из Ванкувера, Филхармонијом из Санкт-Петерсбурга, Израелским камерним оркестром, камерним оркестром Свете Ћећилије, као и са диригентима попут Марчела Виотија, Ериха Кунзела, Емила Табакова, Менди Подана, Жана Клода Касадесуса, Милана Начева, Леонида Грина. Сердаров компакт диск, објављен од стране ЕМИ класика 1998. године, изазвао је велико интересовање јавности. Његов други диск је издат у Луксембургу у Децембру 2004. Своју прву плочу са барокним репертоаром снимио је за српску дискографску кућу ПГП. У часопису Грамофон из 1999. године, Сердар је окарактерисан као проницљив музичар чији израз са јаким личним печатом осликава богату машту.