Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ и Сара Цинцаревић нису непознати неготинској публици. Пре 11 година, на јубиларним 40. „Мокрањчевим данима“ окитили су се титулом победника Натпевавања хорова, па на следећем фестивалу, 2006. године, приредили су, на задовољство публике, заиста сјајан целовечерњи концерт. После десет година поново су наступили пред публиком која диригенткињу Сару Цинцаревић, доживљава као своју.

-Неготин је био велики изазов и пре тих 40. „Мокрањчевих дана“ када смо дошли на Натпевавање, а затим и иза тога на 41. Фестивалу и сваки пут. Неготин је родно место моје мајке, Неготин је тамо нешто што сам ја, део мене овде припада и овде имам тај много леп осећај да сам дошла кући – каже Сара Цинцаревић која хоровима диригује више од 30 година.

Свој концерт у Неготину, трећег фестивалског дана, Сара Цинцаревић и њени хористи започели су управо Мокрањцем, деловима његове Литургије Светог Јована Златоустог и Опелом у фис-молу кога је диригенткиња посветила Неготинцу Миодрагу Мићи Стефановићу, који је неготинским музичким свечаностима посветио своје најплодотворније године и више од три деценије био душа овог фестивала.

До краја концерта, а публика им није дозволила да се повуку са сцене без бисева, смењивала су се дела Арзуманова, Чеснокова, Кир Исаије Србина, Владимира Милосављевића, Гончарова, Гребеншикова и солисти: сопран Маријана Радосављевић, алт Даница Гостовић, тенори Марио Петровић и протонамесник Владица Савић и баритон Андреј Цинцаревић.

-Вечерашњи концерт је наравно био веома инспиративан. Ми смо, немојте заборавити, дошли у Неготин преко Јасеновца и Пакраца, тако да смо до Ниша и Неготина прошли преко 1.200 километара у протекла два дана, али у сваком случају, заиста је Неготин и та тишина коју чујете у неготинској публици док изводите, оно најлепше. Кад ви чујете да публика зауставља дах зато што жели да са вама буде у тој композицији, не покреће вас аплауз, та тишина вас покреће. Е, то је та чаролија у Неготину – истакла је Сара Цинцаревић.

Прес центар „Мокрањчевих дана“