У Мокрањчевој родној кући отворена је изложба фотографија и докумената „Ренесанса заборављеног Петра Стојановића“ посвећена  животу и раду једног од најплодотворнијих, али неправедно запостављеног српског композитора  с почетка 20 века.-  Готово је непознат податак да је Петар Стојановић 1916. Године у Бечу , у јеку Првог светског рата био проглашен на најбољег композитора. а његове опере и оперете су у другој декади 20. века имале и по 200 извођења у најзначајнјим културним центрима Европе- Бечу, Прагу, Берлину, али и у тадашњој Југославији.  Сетимо где смо ми били у то време, а наш композитор добија највећа признања у културним престоницама Европе- открива нам пијаниста Наташа Шпачек, аутор изложбе.

Петар Стојановић је је један од најшколованијих српских композитора свог времена, завршио је Музичку академију у Будимпешти, на одсеку виолине, а потом и Академију у Бечу, још једном  одсек виолине, али и драмску и класичну композицију. Био је и један од најплодоноснијих српских композитора, са преко  130 опуса, различитих форми. Компоновао је концерте за контрабас и оркестар, саксофон и оркестар, што је било врло неуобичајено за то време, али и опере, оперете, концерте за клавир.  Такве његове форме скретале су пажњу широком аудиторијуму и  елитним музичким круговима.

У Београд се вратио 1924. Године, укључио се у рад Београдске филхарминије и оркестра Народног позоришта .  Један од оснивача Музичке академије у Београду 1937. Године, где је до краја радног века био професор виолине.

- Нотни материјал композитора Петра Стојановића, нажалост,  није лако доступан, а оригиналне партитуре се налазе на Музичкој академији. Изложба је плод  двогодишњег истраживања, које ће надамо се бити настављено, како би српска јавност открила каквог музичког генија имамо  – истиче Наташа Шпачек.

Изложба „Ренесанса заборављеног Петра Стојановића“ је плод двогодишњег рада Наташе Шпачек. Велики део материјала је прикупљен од његових наследника који данас живе у иностранству. Изложба је у мају 2018. Приказана у Мађарском културном институту у Београду, а потом и у оквиру Месеца српске културе у Будимпешти.