Камерни мешовити хор Музичке школе „Мокрањац“ из Београда под управом Милице Ђокић одушевио је публику у Цркви Свете Тројице у Мокрању, подигнутој 1872. године.

За наступ свог хора искусни диригент Милица Ђокић  одабрала је дела Мокрањца, Александра Гаванског, Добри Христова, али и Сергеја Рахмањинова, Марка Тајчевића и Владимира Милосављевића, завршивши концерт композицијом „Ubi caritas et amor“ Мориса Деругфлеа, коју хористи овог камерног ансамбла посебно воле.

-Концепција мора бити направљена у односу на то шта хор може да изведе. Негде је интересантно, и мени је драго што је тако, да су они сами на почетку прошле школске године реосновали хор, јер овај камерни хор је постојао раније, водио га је професор Александар Краставчевић. Онда су се неке потребе у школи просто промениле, па смо имали женски и наравно мешовити велики хор, али ето на иницијативу појединих ђака смо реосновали Камерни мешовити хор, тако да сам морала програм да бирам у односу на појединце и групном певању које они могу да изведу, али негде је  основа и центар био Мокрањац, по мени, његова музика мора апсолутно да се негује. Ми на сваком Дану школе изводимо понеко Мокрањчево дело и они кроз Мокрањца заиста пуно науче, а онда смо бирали и програм руских, бугарских композитора, а као посластицу дали један мотет француског композитора Дерифлеа, који они јако воле да певају – каже Милица Ђокић.

Складни и увежбани хористи са сјајним солистима Лазаром Парежанином, Константином Костићем и Јованом Стефановић, предвођени Милицом Ђокић, концерт су посветили обележавању 120. годишњице од оснивања Музичке школе „Мокрањац“.

-Ја сам у Мокрању већ наступала 2012. године на 47. „Мокрањчевим данима“ са женским камерним хором и већ од тад имам фантастичне утиске. Утисци се само и даље настављају, сви су гостољубиви, заиста дивни и ми волимо ову цркву и њену акустику и атмосферу која је, дефинитивно, и у Мокрању и у Неготину посебна у овим приликама -  казала је Милица Ђокић, диригент Камерног мешовитог хора Музичке школе „Мокрањац“ из Београда.