На концерту посвећеном десетогодишњици смрти Константина Бабића (1927-2009) једног од највећих српских композитора друге половине 20. векa, чије су композиције биле инспирисане националним фолклором, духом и шалом, у топлој атмосфери пред фестивалском публиком, наступили су мецосопран Драгана Поповић и тенор Љубомир Поповић у пратњи пијанисте Милана Шуменковића.

Љубомира Поповића смо на отварању овогодишњих „Мокрањчевих дана“ већ слушали као солисту у Шестој руковети Стевана Мокрањца, чији је Константин Бабић био велики поштовалац . Подсетимо, Бабић је био један од оснивача и организатора „Мокрањчевих дана“ у Неготину, које је до своје смрти помагао и подржавао. Био је професор теорије музике на Факултету музичке уметности у Београду и аутор око 100 солистичких, камерних, вокално-инструменталних и симфонијских дела и великог броја музичких критика.

Бескрајно драг, ширио је оптимизам где год би се појавио. Коста – добри дух „Мокрањчевих дана“ био је и омиљени композитор неготинских хорова, за које је и наменски писао. Зато се природно и очекивало да ће његова врцава и заразна енергија бити присутна на овом концерту сећања и код публике и код извођача који су сјајним наступом мамили аплаузе. Аплауз и за концерт који сасвим сигурно није био „на маргинама Мокрањчевих дана“ , чиме смо се ове вечери присетили и Бабићеве књиге која је својевремено писана о Фестивалу, на којем је и била промовисана.