МОКРАЊАЦ – НЕДОВРШЕНА 16. РУКОВЕТ

(поводом 109. годишњице смрти композитора Стевана Стојановића Мокрањца)

.

На почетку Великог рата у Скопљу је преминуо чувени српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, остављајући за собом бројна дела која су обележила музичку историју Србије.

Мокрањац је био композитор, сакупљач српских, македонских, бугарских, и народних песама других народа. И сам је био одличан певач, хоровођа неколико певачких друштава али и оснивач многих српских музичких институција. Као извођач, самоук на виолини.

Састављајући мелодије, Стеван је заборављао да иде у школу и, иако добар ђак, морао је да напусти шести разред гимназије. Завршио га је годину дана касније, а тад је постао и редовни члан Београдског певачког друштва, као једини гимназијалац. По завршетку гимназије уписује се на Филозофски факултет, на природно-математички смер.

Јованка Стефановић – Станојевић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“ и Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине обележавајући 109 година од смрти Стевана Мокрањца, положили су данас цвеће на спомен обележје композитору у градском парку и споменик Стевану Мокрањцу у дворишту његове родне куће.

Неготин је и овог септембра бојила музичка атмосфера захваљујући Мокрањчевим данима, фестивалу који с разлогом носи одређење једног од најзначајнијих у Србији. Традиција је настављена, а ове 57. сезоне публика је од 9. до 15. септембра, током седам дана трајања Фестивала уживала у готово 30 програма. У Дому културе „Стеван Мокрањац“, који је организатор ове традиционалне манифестације, још увек су присутна фестивалска обележја и своде се утисци међу којима је и заједнички да је основна мисија – промовисање стваралаштва најзначајнијег српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца, очувана. Томе у прилог најбоље говори податак да је на Натпевавању, прве фестивалске вечери, наступило чак шест хорова што упућује на закључак да се хорској музици поново указује велика пажња. У Неготину су гостовали ансамбли из Хрватске и Турске, из Алексинца, Смедеревске Паланке и Београда, а на радост музичког Неготина и хор града домаћина који делује при Уметничкој школи „Стеван Мокрањац“. Натпевавање је изазвало изузетну пажњу јавности и критике, а хорови нису скривали задовољство због учешћа на једном оваквом, како кажу, престижном надметању.

Овогодишњи  57. „Мокрањчеви дани“  у први план су ставили Мокрањчеву музику и хорско стваралаштво, али нису недостајали ни програми који су славили музику у најлепшем свом облику делима у којима су уживали и извођачи и публика.

Хор Радио-телевизије Србије под управом маестра Бојана Суђића надахнуто је извео изузетно комплексна дела која је Стеван Мокрањац компоновао за дане Великог поста. Композиције које су чиниле овај програм, наводи Суђић, настале су у временском распону од 17 година и већина их је део циклуса „Страсна седмица“. Програм је, додаје, проширен са још неколико композиција које улазе у музику Великог поста.

Традиционално, организатор „Мокрањчевих дана“, Дом културе „Стеван Мокрањац“ уручио је фестивалска признања пријатељима и покровитељима фестивала.

У амбијенту неготинског Саборног храма Свете Тројице Јованка Стефановић Станојевић, директорка Дома културе уручила плакету „Мокрањчевих дана“ Општини Неготин, Еликсир Фондацији, Компанији „Телеком Србија“ и Компанији „Дунав осигурање“. У име добитника плакете су примили: Владимир Величковић, Бранко Марковић, Наталија Станковић и Светлана Дошеновић.

У Мокрањчевој родној кући приређена је промоција зборника црквене музике „Одјеци саГЛАСја“ аутора др Наташе Ђурагић у издању Матице српске. О овој јединственој нотној збирци говориле су др Соња Маринковић, музиколог и диригент, др ум. Тамара Адамов Петијевић. Модератор је била др Александра Паладин, музиколог.

Чланице Удружења „Артист“, Миља Виденовић (клавир) и Магдалена Антић (сопран), заједно са Кристином Ћировић (виолина) извеле су на градском тргу у Неготину последњи овогодишњи програм „Класикау 11“ у оквиру 57. „Мокрањчевих дана“. Наступ академских уметница обележила је музика Рома коју је окупљена публика топло поздравила.

Градским тргом одјекивале су редом, „Песма циганки“, Петра Илича Чајковског, „Стари муж“ Алексеја Верстовског, Дворжакове „Циганске мелодије“, циклус „Три циганске песме“  Димитрија Големовића, „Циганчица“ Станислава Биничког и за крај песма и чардаш из оперете „Циганска љубав“ Франца Лехара.

Верни сарадник Фестивала „Мокрањчеви дани“, Радио Београд 2, у години у којој обележава јубилеј, 65 година рада, фестивалској публици у Неготину представио се својим главним програмским акцијама посвећеним младима, а то су „Тимочка лира“ и „Најбољи млади пијанисти“.

Едиција „Тимочка лира“ а је део песничке награде „Тимочка лира” за песнике до 30 година старости и додељује се на Фестивалу културе младих Србије у Kњажевцу. Kао део награде, добитнику се штампа прва збирка песама у издању Радио-телевизије Србије, Радио Београда 2 и Фестивала културе младих.
-Од 2015. године едиција је добила препознатљив визуелни идентитет, који потписује графички уметник Растко Ћирић, а нову серију прати и интерпретативни текст Соње Миловановић о награђеној поезији – истакла је Ана Ћирица, уредник у Музичкој редакцији Радио Београда.

Шести фестивалски дан је, нема сумње, дефинитивно обележила опера за децу и младе „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“  Музичко оперско театарске организације МОТО и Малог позоришта „ Душко Радовић“, али и најмлађа неготинска, а будућа фестивалска публика, која је извођење овог дела одушевљено пропратила.

-Ми радимо већ неколико година заједно и мислим да радимо јако добре ствари, а то смо видели вечерас код ове публике. Морам рећи да сам се расплакала и да се сваки пут расплачем када деца приђу да спасавају димничара. То је, прво, једна предивна прича, Бритнова порука је заправо била да се деца едукују са овом делу које је наменски написано за едукацију деце. Мени је препуно срце јер видим ове моје дивне младе људе, младе колеге који толико раде напорно –  каже Наташа Јовић Тривић, директорка Музичко оперско театарске организације МОТО.

У сали Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ у Неготину у току је дводневни семинар за хорске диригенте који менторски воде др Тамара Адамов Петијевић, диригент и виолинисткиња и Верица Пејић, сопран, солисткиња Опере Српског народног позоришта у Новом Саду и уметнички руководилац Дечјег оперског студија.

Током овог семинара за диригенте који се организује шести пут под окриљем „Мокрањчевих дана“ размотриће се проблеми у руковођењу дечјим и омладинским хоровима у данашње доба.

Поводом стогодишњице рођења академика Василија Мокрањца (1923–1984), на 57.“Мокрањчевим данима“ приређена је трибина на којој је о животу и раду врсног композитора који чини трећу генерацију музичара потеклих из јединствене српске музичке лозе Мокрањац, говорила др Ивана Медић, музиколог.
Василије Мокрањац био је унук рођеног брата славног Стевана Мокрањца и током свог живота оставио је вредан опус. Василијев отац,  Јован Мокрањац се такође бавио музиком, био је  чувени српски виолончелиста и педагог, али и ратни ветеран, који је прошао албанску голготу. Поред тога, бавио се писањем позоришних комада и инструктивне литературе.

Дуо, Весна Гарабантин, виолончело и Марко Миљковић, клавир, на градски трг у програму „Класика у 11“ доноси познате нумере из филмских класика, али и популарне аранжмане камерне музике.

Наступ двоје младих инструменталиста на градском тргу привукао је бројну публику која је уживала у пробраном репертоару. Најпре се чула позната нумера из филма „Тајни врт“, па композиција Нина Рота из „Кума 2“. Уследио је Шостаковичев „Валцер бр 2“, па Мориконеова музика из филма „Cinema Paradiso”, композиција „The Masochism Tango“  Тома Лехрера, „Украјинска рабинушка“ Наталије Николаевне Родигине, танго „Por una cabeza“ Карлоса Гардела и „Historia de un Amor“ Карлоса Алмарана.