Поводом 108 година од смрти композитора Стевана Стојановића Мокрањца, представници Дома културе „Стеван Мокрањац“ и Музеја Крајине, положили су цвеће на споменике  славног Неготинца. У Мокрањчевом родном месту, Неготину, успомена на прослављеног суграђанина чува се на разне начине, а један је постојање, одржавање и указивање на значај споменика који красе наш и град Стевана Мокрањца.

Године 1914. у Скопљу је, пре 108 година, преминуо славни Неготинац, Стеван Стојановић Мокрањац.

На трагу управо завршеног 56. Фестивала Мокрањчеви дани којим, понајвише, Неготин чува успомену и негује дело нашег великана, Дом културе „Стеван Мокрањац“, организатор ове манифестације, пијететно се поклања композитору, музичком педагогу и хоровођи, Стевану Стојановићу Мокрањцу, који је својим стваралаштвом обележио српску музику с краја 19. и почетка 20. века.

Мокрањац се школовао у Минхену, Риму и Лајпцигу, где је и стекао музичко образовање и захваљујући томе је, по повратку у Београд, развијао музичку делатност. Као хоровођа „Београдског певачког друштва“, допринео је његовом међународном угледу, а познато је да је био оснивач Гудачког квартета, професор и директор Српске музичке школе, данас Музичкe школe „Мокрањац“ и да је био покретач Савеза певачких друштава.

Свечаност затварања 56. “Мокрањчевих дана“ завршена је доделом фестивалских признања спонзорима и пријатељима Фестивала.

Плакете Фестивала су уручене су представницима: Општине Неготин, Фондацији „Еликсир“, Компанији „Дунав осигурање“, Уникредит банци, Високој школи за пословну економију и предузетништво Београд, Радио Београду, а накнадно ће бити уручене Министарству културе и информисања Републике Србије и Организацији музичких аутора Србије (СОКОЈ).

Др Соња Маринковић, селектор 56.“Мокрањчевих дана“, у завршној речи на свечаности затварања овогодишњег фестивала осврнула се на наступ нашег реномираног хорског ансамбла „Collegium musicum“, подсетивши да су у темеље овог Фестивала узидана стремљења и достигнућа многих композитора, али и хорских и других ансамбала и диригената који су, попут Даринке Матић Маровић, нераскидиво били везани за „Мокрањчеве дане“.

„Траговима из сазвежђа Регула“, програмом посвећеним Даринки Матић Маровић, диригенту, професору емеритусу ФМУ, у извођењу њеног Хора „Collegium musicum“, под управом др ум. Драгане Јовановић, у Неготину су завршени 56. „Мокрањчеви дани“.

Кроз тематске целине: „Траг духа“, „Траг земље и мора“, „Траг срца“, „Траг игре“, „Траг смеха“ и „Траг љубави“, Академски хор „Collegium musicum“ и Драгана Јовановић провели су публику кроз „личну карту“ Даринке Матић Маровић и композиције која је она радо изводила.

На градском тргу у Неготину, последњег фестивалског дана 56. „Мокрањчевих дана“, у програму Класика у 11, наступио је хор учесника семинара „Диригентско ходочашће“ под управом руководилаца др ум. Тамаре Адамов Петијевић и др Милоја Николића.

Концерт је отворен Другом Мокрањчевом руковети, потом је изведена Византијска молитва „Кирије елеисон“ и „Све што дише нека слави Господа“. Бројна публика на градском тргу имала је прилику да чује и „Тропар Св. Јована“ Косте Манојловића, а за крај наступа, учесници семинара извели су Мокрањчеву композицију „Тебе поем“.

Шести фестивалски дан заокружио је наступ Хора Радио-телевизије Србије под управом Бојана Суђића, који се за ово гостовање на „Мокрањчевим данима“ одлучио за „Концерт за хор“ Алфреда Шниткеа, руског композитора, јеврејско-немачког порекла.

Иако је стваралаштво Јована Адамова везано за различите музичке жанрове: од попа, преко староградске и тамбурашке, џез и сценске, до музике за децу, прилику да буде представљена у Неготину добила је његова Антологија дечјих песама. Чине је три књиге – нотне збирке („Прво школско звонце“, „Нека песма лети“, „Чудесна је дечија машта“) које су ове године угледале светлост дана у издању Удружења композитора Војводине. Међу ауторима текстова за које је Адамов компоновао музику су и нека од наших највећих песничких имена попут Љубивоја Ршумовића, Драгана Лукића, Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Милована Витезовића до савремених аутора.

Шести фестивалски дан 56. фестивала у славу Стевана Стојановића Мокрањца, на Тргу који носи његово име отворили су чланови Kамерног ансамбла „13 гудача“ под управом свог оснивача и уметничког руководиоца Срђана Сретеновића, који је на синоћњем концерту изводио дела нашег прослављеног композитора, академика Дејана Деспића, драгог госта и учесника „Мокрањчевих дана“.

Данас је у оквиру 56. „Мокрањчевих дана “ у Неготину почео семинар за диригенте „Диригентско ходочашће“,    који се већ пети пут организује под окриљем Фестивала Мокрањчеви дани, а у организацији Српске хорске асоцијације. Семинар воде др ум. Тамара Адамов Петијевић, диригент и др Милоје Николић, диригент и музички теоретичар. Учесници семинара, ове године,  посебно, имају прилику да усаврше своје знање и вештине у области дириговања православне духовне музике на богослужењу и да се ближе упознају са специфичностима  рада црквеног диригента.

Kамерни ансамбл „13 гудача“, основан 2016. године, под управом уметничког руководиоца Срђана Сретеновића, представио је у Неготину део стваралачког опуса  академика Дејана Деспића, композитора, музичког писца, теоретичара и педагога.

Ансамбл, „инспирисан златним добом камерног музицирања у Србији“, концерт је, након Деспићевих дијалога за соло виолончело “Lupus in fabulа” из 2012. у извођењу виолончелисте Вука Оваскаинена, започео је композиторовом “Почасницом Стевану Мокрањцу” за гудачки оркестар,  настале 1997. а затим је уследила “Kоштанина песма”, коју је Деспић 2000. обликовао за виолину и гудачки оркестар са солистом, виолинистом Душаном Панајотовићем и “Три медитације”, инспирисане француском вокалном лириком.

НАУЧНА ТРИБИНА
„АНАЛИТИЧКИ ИЗАЗОВИ ШЕСТЕ РУКОВЕТИ СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА“
ДР АНИЦА САБО, БЕОГРАД

У Мокрањчевој родној кући, петог фестивалског дана 56.“Мокрањчевих дана“ приређена је научна трибина „Аналитички изазови Шесте руковети Стевана Стојановића Мокрањца“ др Анице Сабо. Уводу реч о делу уважене професорке ФМУ у Београду у пензији, дала је др Соња Маринковић, селекторка „Мокрањчевих дана“.
- О значају овог дела довољно је рећи да анализе музичких облика на нивоу синтаксе, те фине микроструктуре, практично нема. Због тога је за све нас, поклонике Мокрањчевог дела, толико и драгоцен – истакла је др Соња Маринковић.

Програм „Класика у 11“ петог фестивалског дана отворио је Речитативом игара из опере “Севиљски берберин“ Стефан Николић, професор хармонике у Уметничкој школи „Стеван Мокрањац“. Николић има звање мастер музички уметник-акордиониста на Факултету уметности у Нишу. Победник је бројних такмичења у земљи и иностранству, међу којима се издвајају прво место на Светском трофеју хармоникаша 2021. године и треће место на престижном америчком такмичењу “Accordion Stars“ ове године.

Публици 56. „Мокрањчевих дана“ у Неготину синоћ се представио Гудачки квартет „ТАЈЈ“ из Новог Сада на концерту посвећеном стваралаштву композиторке Александре Вребалов, овогодишње беседнице Фестивала.

На програму су биле композиције Александре Вребалов: “Pannonia Boundless /Панонија бескраја”, Гудачки квартет бр. 2 и избор ставова из “The Sea Ranch Songs /Песме Морског ранча”. О самим делима говорила је и композиторка на сцени Дома културе “Стеван Мокрањац” у надахнутом разговору који је водила др Соња Маринковић, селекторка “Мокрањчевих дана”.

„Дечја соба“ представља прву дечију оперу која је у класичној оперској форми написана у Србији и изведена је 1941. године. Дело је композитора Миленка Живковића а настала је по тексту истоимене кратке приче поетесе Десанке Максимовић. Ова опера је, како музички зналци истичу, прави бисер опуса Миленка Живковића и српске културне баштине уопште. Премијерно је одиграна прошле године на 53. Београдским музичким свечаностима а налази се на редовном репертоару београдског Малог позоришта „Душко Радовић“.