У организацији Дома културе „Стеван Мокрањац“ у Неготину је обележена 166. годишњица  рођења славног композитора Стевана Стојановића Мокрањца.  На споменик српског и неготинског великана у дворишту његове родне куће, на дан његовог рођења,  цвеће су положиле делегације Општине Неготин, Дома културе и фестивала „Мокрањчеви дани“, Музеја Крајине и хора Цркве Свете Тројице.

Позивамо Вас да нам се придружите
и својим присуством  увеличате
обележавање 9. jaнуара,  Дана рођења
Стевана Стојановића Мокрањца
и славу Свети Стефан

.

ПРОГРАМ

16.30 САТИ – МОКРАЊЧЕВА  РОДНА КУЋА
- Полагање цвећа на  споменик композитору

16.45 САТИ – ГРАДСКИ ПАРК
- Полагање цвећа на  споменик композитору

17.00 САТИ – ГАЛЕРИЈА ДОМА КУЛТУРЕ
- Резање славског колача поводом славе Свети Стефан

17.30 САТИ – ГАЛЕРИЈА ДОМА КУЛТУРЕ
- Промоција 23. броја часописа за културу Мокрањац
- Концерт гудачког квартета Мераки, Београд

Лакшу, лепшу, здраву и успешнију нову годину,
жели вам колектив Дома културе „Стеван Мокрањац“.

Нову дочекајте у добром расположењу и радујте се Божићу и јануарским празницима.
Срећни и распевани били!

У седмици током које се, традиционално, у свету слави хорско певање,  Дом културе „Стеван Мокрањац“ Неготин, на свом сајту поставио је неке од најбољих наступа хорских ансамбала који су обележили 55. сезону Фестивала „Мокрањчеви дани“.  Љубитељи хорског певања имаће прилику да поново уживају у наступима Хора „Мокрањац“ из Београда, са хоровођом  Катарином Станковић, Српског хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, којим диригује Божидар Црњански и Хора “Свети Стефан Дечански” из Новог Сада, под управом др ум. Тамаре Адамов Петијевић.

Недавно преминули писац, публициста и културни посленик, Ђоко Стојичић, оставио је неизбрисив траг у културној традицији Неготина као  беседник на отварању 28. Мокрањчевих дана, септембра 1993. године. Његово поимање Мокрањчеве мисије и вредновање комплетног Мокрањчевог опуса сврстава га у ред највећих поштовалаца славног композотора.

- Цео живот Мокрањчев заложен је у остварење најхуманије, а тиме и најсложеније улоге уметности. Тај циљ уметности, као саставног дела целине људског битисања, доводи сваки народ до његове цивилизацијске уобличености. Мокрањац намењује највишу могућу улогу уметности: она је за њега услов препорода у цивилизованости сваког народа. Говори о „намиривању духовних потреба наших“ као услову за настанак развијеног народа и његов прелазак у више сфере квалитетног живљења.