Četvrti festivalski dan zaokružen je koncertom „Večernja serenada“ u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće. Nastupio je srpski violončelista Nemanja Stanković (1989) koji slovi za jednog od najupečatljivijih domaćih umetnika.

Na repertoaru koji je ovaj vrhunski interpretator izabrao za svoje prvo predstavljanje u Negotinu našle su se sonate Đerđa Ligetija i Sergeja Prokofjeva, svite Johana Sebastijana Baha i Gaspara Kasade, ali i kompozicije savremenih domaćih autora poput etide „Scappare“Anje Đorđević i pejzaž za violončelo „Parhelion“ Igora Andrića. Ove dve kompozicije deo su prošlogodišnjeg Stankovićevog albuma „Tragovi“ na kojem se nalazi osam novih kompozicija srpskih autora za violončelo. „Tragovi“ su, inače, izabrani među pet najboljih ostvarenja za violončelo u 2020. godini, po izboru Violončelo Fondacije iz Njujorka (SAD). Za izvanrednu interpretaciju dela na ovom albumu nagrađen je i Nagradom grada Beograda – Despot Stefan Lazarević.

„Drago mi je da sam konačno u Negotinu i na Festivalu koji važi za jedan od najprestižnijih, ne samo u Srbiji već u regionu. Organizatori se godinama trude da održe visok nivo i samim tim mi je velika čast da sam večeras nastupio i to baš pored spomenika Mokranjcu. Publika je bila divna, plašio sam se da nije previše programa ali možda je zapravo moglo još“, rekao je Nemanja Stanković.

Nemanja Stanković je diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Sandre Belić, kao Student godine, a zatim je na Bečkom konzervatorijumu studirao u klasi Natalije Gutman, stekavši diplomu mastera umetnosti. Postdiplomske studije pohađao je na Univerzitetu „Mocarteum“ u Salcburgu kod Enrika Broncija, kao i u Firenci u klasi Natalije Gutman i Elizabet Vilson.

Najmlađi je srpski nosilac titule doktora u oblasti umetnosti koju je stekao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu marta 2015. godine. Tokom osam sezona (2011 – 2019) bio je vođa grupe violončela Beogradske filharmonije. Predavao je violončelo na Fakultetu umetnosti u Nišu (2017-18), a trenutno je zaposlen kao docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Katedri za kamernu muziku.

Kao solista je svirao sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, orkestrom „Camerata Serbica“, Italijanskim omladinskim orkestrom (OGI), Češkim virtuozima, Gudačima sv. Đorđa, Niškim simfonijskim orkestrom, BGO “Dušan Skovran”, Bitoljskim i Zrenjaninskim kamernim orkestrom, Simfonijskim orkestrom FMU u Beogradu, Kristianstad symfoniker, Norbal…

Nastupao je širom Evrope, u SAD, Kanadi, Meksiku, kao i u Japanu, Senegalu i Tunisu. Nagrađivan je kao finalista brojnih domaćih i inostranih takmičenja i konkursa.