…iz ugla Gorice Pilipović
Kako prolaze Mokranjčevi dani tako se polako upotpunjuje fizionomija ovog festivala okrenutog s jedne, najvažnije strane horskom pevanju, s druge raznovrsnim događajima koji obogaćuju program, i konačno teorijskom osvrtu na Mokranjčev lik i delo, kao i na sam festival. Tako je, na primer, muzikološkinja Gordana Krajačić, na promociji svoje knjige Muzički zapisi istakla one zapise koji bi mogli biti svojevrsni nastavak knjige Konstantina Babića Na marginama Mokranjčevih dana, dok je muzikološkinja Tijana Popović-Mlađenović, u vrlo zanimljivom i odlično prezentovanom izlaganju razotkrila svojevrsni mit o originalnosti vezan za Mokranjčevo delo.
Naime, u našoj stručnoj javnosti, od same pojave Mokranjčevih kompozicija, vladalo je mišljenje da je on samo obrađivač folklornog materijala, dakle, neoriginalni stvaralac koji utoliko podleže i odgovarajućem vrednovanju. Tek poslednjih decenija, međutim, naši muzički pisci, na koje je skrenula pažnju Tijana Popović-Mlađenović, ističu prave, neprolazne vrednosti Mokračnjevog dela koje, uprkos stalnim poređenjima sa savremenicima, pre svih Josifom Marinkovićem, jedino istrajava na koncertnom podijumu.
To je pokazala i Svetlana Kravčenko, dirigentkinja Hora negotinske crkve sv.Trojice na sinoćnjem koncertu ovog ansambla, koncipirajući program u nizu minijatura duhovne muzike gde se Mokranjac smenjivao sa ruskim i bugarskim autorima. Pored Mokranjca od naših kompozitora jedino je još bio zastupljen Dušan Maksimović svojim dirljivim Očenašem. Svetlana Kravčenko, naime, poklanja veliku pažnju istraživanju ovog, kod nas relativno ograničenog repertoara, te smo čuli i zanimljive kompozicije nama manje poznatih Mihaila Burmagina ili Fjodora Makarova, na primer. Ruski autori inače, češće nego naši iskorišćavaju različite fakturne mogućnosti horskog ansambla, posebno u smislu kombinacije sa solistima te razdvajanju muškog i ženskog hora. Vrlo je efektno bilo Svjati bože nepoznatog, najverovatnije ruskog autora gde su se odlično usklađeni glasovi solistkinja Ljilje Manojlović i Ane Mrvoš istakli nad svojevrsnom pratnjom hora. Ovaj ansambl, inače, krase ujednačenost glasova, kultivisano i plemenito pevanje, sa najširim dinamičkim rasponom i bez forsiranja u jačini zvuka, te je publika u crkvi sv.Trojice mogla sa punim poverenjem da se posveti slušanju muzike koja je odisala molitvenom osećajnošću.
To poverenje koje negotinska publika unapred, bezrezervno poklanja svakom izvođaču, kao da, nažalost, nisu osetili i Gudači sv.Đorđa, pogotovu u prvom delu koncerta koji je sinoć, u Domu kulture, prethodio nastupu hora crkve sv.Trojice. Ovom našem renomiranom ansamblu, koji je nastupio bez dirigenta pokazavši tako izuzetno visok stepen međusobnog razumevanja i zajedništva, kao da je prvi deo koncerta poslužio za usviravanje i uvežbavanje, a tek drugi deo za puni izvođački angažman. Tako su Počasnica Stevanu Mokranjcu Dejana Despića i Serenada za gudače Edvarda Elgara zvučale bledo i neinspirativno, dok je više energije jedino bilo u popularnom, izuzetnom Cartoon-u Zorana Erića, mada izvedenom – da li u ravnopravnoj – verziji bez čembala što je svakako umanjilo puni efekat ovog izvanrednog dela. Drugi deo koncerta sadržao je još jednu gudačku serenadu, ali to je jedna od najpopularnijih – njen autor je neprevaziđeni Petar Čajkovski. Poneseni lepotom ove muzike Gudači su uložili mnogo više energije i angažmana, strastvenosti i emotivnosti, uprkos malim intonativnim nepreciznostima, posebno u deonici violončela. Ipak, prisustvo njihovog harizmatičnog vođe Gordana Nikolića sigurno bi doprinelo još lepršavijem, šarmantnijem i intenzivnijem izrazu muzike Čajkovskog.
Nastup Gudača sv.Đorđa čini, dakle, onu programsku liniju Mokranjčevih dana koja u otklonu od horskog pevanja donosi negotinskoj publici i neke nesvakidašnje doživljaje poput preksinoćnjeg izvođenja opere Mandragola u produkciji Madlenijanuma, kada je sala Doma kulture bila ispunjena do poslednjeg mesta. I večerašnji program biće takođe vrlo raznovrstan. Od 18 sati mladi pijanistički laureati odaju počast Francu Listu povodom 200-godišnjice od njegovog rođenja, od 20 sati očekuje se antologijsko izvođenje Mokranjčevih Rukoveti u tumačenju Hora RTS-a pod upravom Mladena Jagušta, a potom sledi kamerni koncert u znak sećanja na jednog od osnivača Mokranjčevih dana kompozitora Konstantina Babića. Nastupiće trio Anima iz Niša u sastavu Aleksandra Ristić, mecosopran, Anđela Bratić, flauta i Dragana Đorđević, klavir.
Gorica Pilipović,
Radio Beograd