U Kompleksu Mokranjčeve rodne kuće u starom gradskom jezgru Negotina, od kolekcije slika koju je čuveni srpski i negotinski slikar Radislav Trkulja, na svoj rođendan 8. aprila 2005. godine poklonio voljenom gradu, stvoren je legat. Dvadeset umetničkih dela koja je veliki slikar darivao gradu svoje mladosti, za koji je ostao vezan do kraja života, čine značajnu kulturnu zaostavštinu Negotina. Slike izložene u Legatu Radislava Trkulje potiču iz različitih faza njegovog bogatog opusa, od najstarije „Negotin, stari hotel Beograd“ iz 1956. godine, do dela nastalih 2004. Legat Radislava Trkulje smešten u središnom objektu Kompleksa Mokranjčeve rodne kuće, otvoren je svakog radnog dana od 8 do 14 sati, a godišnje ga obiđe na hiljade posetilaca.
Radislav Trkulja rođen je 8. aprila 1938. u Banatskom Novom Selu, detinjstvo je proveo u Kladovu, a srednjoškolske dane u Negotinu, gde se doselio 1952. godine. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1963. godine u klasi profesora Đorđa Andrejevića Kuna. Godine 1965. završio je postdiplomske studije u Majstorskoj radionici Krste Hegedušića u Zagrebu.
Stil slikarstva Radislava Trkulje može se opisati kao poetski ili magijski realizam, u kojem se prepliću elementi stvarnog i imaginarnog. Njegove slike često imaju senzualnu, simboličku i mitsku dimenziju, sa izraženim figurativnim pristupom i naglašenim koloritom. Teme su mu često bile žensko telo, mitološki motivi, snovi i sećanja, koje je prikazivao na granici između introspektivne intime i univerzalnog arhetipa.
Radislav Trkulja je bio član Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1964. i Srpskog umetničkog društva „Lada“ od 1968. godine. Prvu samostalnu izožbu priredio je 1957. godine i to baš u Negotinu. Tokom svoje bogate i uspešne umetničke karijere samostalno je izlagao preko 60 puta i bio učesnik oko 500 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je u Beču, Firenci, Karakasu, Stokholmu, Milanu, Njujorku, Berlinu, Toledu, Parizu, Tel Avivu, Nikoziji i Tripoliju i Pekingu. Dobitnik je prve nagrade na Bijenalu mladih u Rijeci, dve otkupne nagrade na Trijenalu jugoslovenskog crteža 1966. i 1969, otkupne nagrade na Oktobarskom salonu i druge nagrade ULUS-a na temu „Cveće”. Dobitnik je Septembarske nagrade Negotina za stvaralaštvo 2000 godine i zlatne plakete „Mokranjčevih dania“ 2003. godine. Za počasnog građanina Negotina proglašen je 2010. godine.
Onivač je Galerije „PENA” u signalnoj kućici iz vremena prepotopskog Đerdapa na Dunavu, 1975. godine sa stalnom postavkom svojih dela. Jedan je od osnivača Umetničkog udruženja „Krajinski krug” u Negotinu 1991. Bio je direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu od 1993. do 2001. godine. Preminuo je 24. novembra 2016. u Ilandži.
Legat Radislava Trkulje čine slike:
„POBRATIMI“, 2002, ulje na platnu, 90×80 cm
„MESEČINA“, 2003, ulje na platnu, 80×70 cm
„LIST IZ HERBARIJUMA“, 1963, jajčana tempera na platnu, 40×65 cm
„ČITAČ NOVINA“, 1964, jajčana tempera na platnu, 35×50 cm
„ZAPIS“, 1964, jajčana tempera na platnu, 35×40 cm
„PEJZAŽ“, 1964, jajčana tempera na platnu, 200×130 cm
„ZAPIS“, 1964, ulje na lipovom drvetu, 90×65 cm
„LJAGAN“, 1967, ulje na platnu, 50×40 cm
„ŽENA I ĐAVO“, 1967/70, ulje na platnu, 70×100 cm
„LEPTIR“, 1973, kombinovana tehnika, 100×80 cm
„SRBI LEŽE POKRAJ DRUMA IZ GLAVE IM NIKLA ŠUMA“, 1985, ulje na platnu, 130×100 cm
„MACKA“, 1991, ulje na pleksiglasu, 50×60 cm
„ŽDERAČ LJUTIH PAPRIKA“, 1995, ulje na platnu, 55×45 cm
„ĐERDAP“, 1997, ulje na platnu, 75×55 cm
„GLAVA DIVLJE SVINJE“, 1999, akrilik na papiru, 100×70 cm
„LEPOTICA I ZVER“, 2002, ulje na platnu, 80×60 cm
„NEGOTIN STARI HOTEL BEOGRAD“, 1956, ulje na platnu, 80×65 cm
„AUTOPORTRET“, 1966, ulje na platnu, 16×17 cm
„PLAST“, 2004, ulje na platnu, 45×35 cm
„MORKA RATNIK“ 2004, ulje na platnu, 70×60 cm
Pamtimo reči velikog Trkulje:
„… Šta to moje slike vezuje za ovo vreme? Tačan odgovor ne znam. Osećam da sam duhom i dušom povezan sa okolinom, da sam deo nje. U mojoj viziji ta okolina, ta priroda, ta geografija, ta želja za vazduhom i suncem, za strelom prema suncu u nekim budućim vekovima, živeće i dalje u kosmičkoj tišini prostora. Kada postanem deo te tišine, možda će ostati neki moji trag, neki “ znak iz ovog vremena…“
