Отворена изложба и представљена монографија поводом 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца

У години у којој Србија обележава 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца и шест деценија од покретања Мокрањчевих дана, у Мокрањчевом Неготину отворена је изложба „Мокрањац, вечни акорд наслеђа – 170 година од рођења“ и представљена истоимена монографија, чија је ауторка Весна Станковић, директорка Музеја Крајине.

Изложба и монографија представљају својеврстан омаж једном од најзначајнијих српских композитора и настојање да се његово стваралаштво сагледа не само као део историје српске музике, већ као живо и трајно наслеђе које и данас инспирише нове генерације.

Посебну вредност ове поставке чине оригинални рукописи, нотни записи и документа из збирки Музеја Крајине. Део ове драгоцене грађе по први пут је представљен јавности у оквиру репрезентативне публикације и изложбе, пружајући посетиоцима непосредан увид у стваралачки процес Стевана Стојановића Мокрањца.

Мокрањчеви рукописи сведоче о много више од коначног музичког дела. Исправке, дописане ноте, прецртани тактови и трагови рада откривају начин на који је композитор размишљао, обликовао и градио своју музику. Управо због тога они представљају непроцењив део културне баштине и драгоцен извор за разумевање Мокрањчевог стваралаштва.

Говорећи о изложби и монографији, ауторка Весна Станковић посебно је истакла значај очувања Мокрањчевог наслеђа и потребу да се оно непрестано изнова чита, тумачи и приближава савременом човеку.

У години великог јубилеја, изложба је истовремено подсетник на непрекинуту линију памћења која повезује Мокрањчев живот и дело, Спомен-музеј који чува трагове његове стваралачке руке и фестивал који већ шест деценија његову музику претвара у живи звук.

Када се у Неготину, пред ликом свог великог суграђанина, зачују Мокрањчеви хорови, временска дистанца нестаје. Његове ноте поново оживљавају, а наслеђе постаје садашњост.

Весна Станковић је директор Музеја Крајине, музејски едукатор, професор српског језика и књижевности и педагошки саветник. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у

Београду и бавила је просветно-педагошким радом 27 година у Неготинској гимназији.

Аутор је збирке поезије Вртлози (2014), монодраме Надежда Петровић – живот као љубав на делу (2023). Уредник је Зборника Вокални етно-фестивал младих ВЕФ – Првих десет година (2023). Приређивач је и рецензент збирке песама Трандафир (2023), покретач и главни и одговорни уредник часописа Светионик – Годишњака Музеја Крајине (2024). Објавила је више стручних и уметничких радова.