У години у којој Србија обележава 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца, Неготин је данас свечано отворио јубиларне 60. Мокрањчеве дане.

Звуцима Мокрањчеве музике, песмом неготинских хорова и свечаном поворком која је прошла центром града, Неготин је данас започео девет фестивалских дана посвећених свом најзначајнијем музичком сину.

Јубиларни 60. Мокрањчеви дани, у години 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца, отворени су на Градском тргу, пред бројном публиком, гостима, уметницима и учесницима фестивала.

Свечаном отварању претходила је „Поворка у сусрет Мокрањцу“, којом је ове године обновљена једна од традиција некадашњих фестивалских отварања.

На челу поворке, у фијакеру, Миодраг Мики Крстовић, у улози Стевана Стојановића Мокрањца, повео је учеснике улицама Неготина.

Поворци су се придружили Неготинско певачко друштво, Хор СМШ „Стеван Мокрањац“, Градски хорски ансамбл „Мокрањац“, Хор Храма Свете Тројице и КУД „Стеван Мокрањац“ Неготин, а затим и Дечји црквени хор Храма Свете Тројице, Хор Основне музичке школе „Стеван Мокрањац“, хорови основних школа „Вера Радосављевић“, „Бранко Радичевић“ и „Вук Караџић“, као и полазници Балетског студија „Руковет“.

Тако је у сусрет великом композитору кренуо читав град – деца, млади и одрасли, хорови, музичари, играчи и љубитељи музике. Била је то слика Неготина који чува своју традицију, али је истовремено преноси новим генерацијама.

Свечаност на Градском тргу започела је наступом Миодрага Микија Крстовића, који је у улози Мокрањца говорио одломке из текста Саше Хаџи Танчића „Напев и упев – из живота Мокрањчевог“.

Уследила је поздравна реч Владимира Величковића, председника Општине Неготин, који је истакао да је за Неготин овај јубилеј много више од обележавања једног датума.

„Мокрањац није само човек који је рођен у овом граду. Он је један од оних људи по којима се један град памти.“

Говорећи о значају његовог дела, председник Општине подсетио је да је Мокрањац из народне музичке традиције коју је познавао и проучавао створио уметност која је постала темељ српске музичке културе. Он је посебно нагласио да је задатак Неготина да Мокрањчево име и дело не живе само током фестивалских дана, већ да буду присутни током целе године – у култури, образовању и свакодневном животу града.

Говорећи о шест деценија фестивала, Величковић је истакао да су се мењали људи, времена и околности, али да је Мокрањац остао, као и идеја да се врхунском уметношћу чува успомена на великана, али истовремено отвара простор за нове уметнике, идеје и вредности.

Посебан значај свечаном отварању дало је обраћање Митрополита Илариона, који је пренео честитке Његове Светости патријарха српског Порфирија поводом великог јубилеја „Мокрањчевих дана“ и 170 година од рођења Стевана Мокрањца.

– Стваралаштво Стевана Стојановића Мокрањца заузима посебно место у сфери музике и културе уопште, јер је у њему на јединствен начин сачувана и уметнички уздигнута лепота српске народне и црквене музичке традиције. Његови записи народног и црквеног појања, чувене Руковети и друга знаменита дела, представљају многоцено сведочанство о богатству српског музичког наслеђа, о мелодијском памћењу народа и о дубокој вези између музике, православне вере и црквеног живота. Овај виртуоз је умео да препозна и сачува оно највредније у народном музичком предању, али га није само чувао – он га је својим стваралачким даром преобразио у уметност трајне вредности. Управо зато његово дело и данас превазилази границе времена и простора и остаје део живог духовног и културног бића нашег народа. Посебно нас радује што се “Мокрањчеви дани” одржавају у Неготину, граду који са правом носи успомену на свога славног мештанина. Радује Нас што овај град током фестивалских дана постаје место сусрета уметника, музиколога, ученика, љубитеља музике и многобројних гостију, али и место на којем се изнова потврђује да култура најчвршће повезује људе добре воље- поручио је патријарх српски Порфирије.

Један од најзначајнијих тренутака свечаности била је традиционална „Беседа Мокрањцу“, коју је ове године одржао академик, композитор Светислав Божић.

– Стеван Мокрањац нам је оставио енергију и занос гласа народа. У његовом стваралаштву као да чујемо анонимног творца, који не само да долази из народа, него је и његов запис толико драгоцено колективизован, да се напросто утопио у вољу и заповест напева народног.

Мокрањчево дело је толико велико да се доживљава каомузикално и музикализовано стање воље  и реализације појединца и народа, попут дана и ноћи, воде, ваздуха, сунца и месеца, звезда, рађања и умирања, попут свих појава које су дело и воља Творца, без чије интервенције, све подразумевано не би постојало.

Мокрањчеви дани, дело и спомен дом Стевана Стојановића Мокрањца, кроз чије перивоје и завијутке дише Неготин и Неготинска крајина, учинили су много за Српску уметничку музику, за даровите ствараоце и извођаче, за публику, за све људе уредне воље и разума, да се не погубе и да иновирајући свет прогресивно-конвенцијалне тонске уметности и културе, озарено опстају на обалама магичних понуда похрањених у дамарима родних напева- поручио је академик Светислав Божић.

Свечаност отварања завршена је заједничким извођењем „Шесте руковети“, у којем су учествовали неготински хорови, под диригентским вођством Данила Перковића.