U Galeriji Doma kulture, u okviru 49. festivala „Mokranjčevi dani“ otvorena je izložba slika iz Legata Milenka Šerbana „Obojeni zvuci“, autora Danijele Bajić.

Izložbu su otvorili mr Milan Radosavljević, direktor Doma kulture i Filip Brusić Renaud, ispred Kuće Legata.

Kuću legata, instituciju od značaja za grad Beograd, osnovala je 2004. godine Skupština grada Beograda. Sedište ustanove je Knez Mihailova ulica broj 46. Nastala kao plod višedecenijske inicijative umetnika, intelektualaca, stručnjaka i darodavaca, Kuća legata ima za cilj rešavanje složene problematike legata i poklona učinjenih Beogradu od 1955. godine do danas. Kuća legata je od samog osnivanja preuzela stalnu brigu o umetničkim ostavštinama radeći kako na pravnoj regulativi u oblasti legatorstva uz poštovanje volje legatora, tako i na poboljšanju uslova staranja, čuvanja i zaštite legata, njihovom otvaranju za javnost, popularizaciji i na prezentaciji predmeta iz zaveštanja u skladu sa savremenim muzeološkim standardima. Kući legata povereni su na čuvanje i staranje nepokretni legati Veljka Petrovića, Petra Lubarde i Rista Stijovića i pokretni legati Nedeljka Gvozdenovića, Olge Jevrić, Ljubice Cuce Sokić, Milenka Šerbana i Milene Jeftič Ničeve Kostić. Umetnički fond Kuće legata uskoro će biti proširen i legatima Olge Jančić i Koste Bogdanovića.

Legat Milenka Šerbana čini, pre svega, reprezentativni izbor od 35 slikarskih dela ovog autora, od kojih je najveći broj izrađen u tehnici ulja na platnu i pastela na hartiji. Reč je o portretima, mrtvim prirodama, vojvođanskim pejsažima i beogradskim vizurama, tradicionalnim temama kroz koje je Šerban uspeo da svome delu obezbedi veliki stepen autonomije.

Kroz njih je on uskočio u nova likovna rešenja i poetiku viđenog obogatio ličnim impulsima. Svojim ranim slikama, posebno fruškogorskim i sremskim predelima i serijom izražajnih portreta, Milenko Šerban je postavio visoke norme slikarskog izraza.

Milenko Šerban bio je ličnost velike erudicije, čije je celokupno stvaralaštvo ispoljeno u različitim područjima umetnosti i kulture – slikarstvu, scenografiji, kostimu, pedagoškom radu. Kao scenograf, među prvima je nastojao da modernizuje scenografiju u smislu prihvatanja savremenih likovnih rešenja.

Legat Milenka Šerbana čine i kolekcija dela njegovih prijatelja i savremenika, kao i izbor dela primenjene umetnosti. U kolekciji od 18 slikarskih i vajarskih dela Šerbanovih prijatelja i savremenika nalaze se dela Nadežde Petrović, Zore Petrović, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Peđe Milosavljevića, Milivoja Nikolajevića, Krsta Hegedušića, Petra Dobrovića, Sretena Stojanovića i Mihaila Tomića.

Ovaj svojevrstan dokument o tokovima umetnosti i kulture na ovom prostoru u međuratnom i posleratnom razdoblju, svakako predstavlja značajnu studijsku zbirku. Kolekcija predmeta primenjene umetnosti sadrži 7 predmeta primenjene umetnosti – nameštaj, tepih, posuđe, iz perioda od 17. do 19. veka. Ovi predmeti činili bi reprezentativan deo svake muzejske ili privatne zbirke.

Milenko Šerban bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske u Novom Sadu, istaknut scenograf Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, profesor na Akademiji primenjenih umetnosti i Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Umro je u Beogradu 1979. godine.