Svečanost otvaranja najznačajnijeg srpskog muzičkog festivala, 59. „Mokranjčevih dana“, u organizaciji Doma kulture „Stevan Mokranjac“, tradicionalno je održana u srcu starog Negotina, pred rodnom kućom kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Rodonačelniku srpske horske muzike, tvorcu nacionalnog stila u muzici 19. veka, kompozitoru Stevanu Mokranjcu u čast, Negotin će od danas do 19. septembra biti prestonica umetničke muzičke Srbije i regiona.

U svečarskoj atmosferi, nakon intoniranja himne i zvuka fanfara, dobrodošlicu brojnim domaćim i inostranim učesnicima, svetski priznatim muzičarima, istaknutim muzičkim poslenicima, uvaženim predstavnicima duhovne i svetovne vlasti, poštovaocima vanvremenskog dela slavnog kompozitora, dobrodošlicu je poželeo Vladimr Veličković, predsednik Opštine Negotin.

-Ovaj festival nije samo kulturni događaj, već duboko ukorenjena tradicija, simbol poštovanja prema umetnosti i svojevrsna svetkovina duha koja okuplja umetnike, horove, muzičke znalce i ljubitelje umetničke muzike iz čitave Srbije, regiona i sveta. Mokranjac je kroz svoj opus spojio narodno i duhovno, prošlost i savremenost, i ostavio nam neprolazno blago koje i danas govori univerzalnim jezikom — jasnim, iskrenim i svevremenim.

Njegova muzika, naročito „Rukoveti“, nije samo umetničko delo, već temelj identiteta — ne samo muzičkog, već i kulturnog i nacionalnog. A Negotin, njegov rodni grad, ima čast i odgovornost da čuva, neguje i prenosi to nasleđe novim generacijama. Zato su „Mokranjčevi dani“ mnogo više od festivala — oni su most između vremena, mesto susreta tradicije i savremenog izraza, između lokalne zajednice i sveta.

Posebnu zahvalnost upućujem svim učesnicima festivala — izvođačima, dirigentima, muzičarima, umetnicima i stručnjacima — koji svojim radom i posvećenošću čine da Mokranjčeva muzika ne samo traje, već i da živi novim životom u svakom izvođenju.

Veliku zahvalnost dugujemo i Ministarstvu kulture Republike Srbije, koje pruža dragocenu podršku u organizaciji festivala, ali i brojnim projektima iz oblasti savremenog stvaralaštva i zaštite kulturnog nasleđa.

Zahvaljujem i brojnim prijateljima svečanosti koji svojom podrškom šalju važnu poruku o negovanju i očuvanju Mokranjčevog stvaralaštva – poručio je Vladimir Veličković.

Uvaženi kompozitor, etnomuzikolog, prof dr Dimitrije Golemović, Besednik 59. „Mokranjčevih dana“,  preneo je lične impresije o svevremenskom stvaralaštvu Stevana Mokranjca.  – Kako bi, da je danas živ, komponovao Stevan St. Mokranjac? Odsustvo „zakonitosti“ koje su nekada postojale u muzici, danas u vreme „vladavine“ postmoderne, njemu bi nesumnjivo dalo punu slobodu da se umetnički izrazi i stvori dela najveće umetničke vrednosti. A da li bi ta „sloboda“ rezultirala delima koja su kvalitetnija od onih koja je napisao? Uveren sam da ne bi, jer Mokranjcu nije smetala ograničenost sredstava koje je koristio, budući da je našao način da nadraste prostor i vreme u kome je živeo. „Zakoni nas čine slobodnim“, geslo je slobodnih zidara, koje je sigurno znao i Stevan Mokranjac budući da je njima pripadao, a očigledno se i ponašao u  skladu sa tim…

Ne znam razlog, ali u „priči“ o Mokranjcu-kompozitoru nešto me je neodoljivo podsetilo na onu o majstoru koji je napravio drvenog lutka. Majstor je to  činio kao i mnogi drugi, ali samo njegov lutak je oživeo. Čijom zaslugom? Majstorovom, ili…? Za one koji veruju, odgovor je jasan, dok one druge koji čak i delu božanskog Mokranjca prilaze isključivo vođeni naučnim principima, valja ostaviti da nastave tako time da se bave. Ne bi li kad-tad spoznali, ili se setili ako su ranije znali, da je i nauku stvorio čovek, pa je zato neophodno da čak i u njoj kao važan sastojak mora da postoji ljudskost- poentirao je besednik Golemović.

Festival „Mokranjčevi dani“, 59. po redu, otvorenim je proglasila Milica Đurđević Stamenkovski, Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije.

Danijela Marković, direktorka Doma kulture „Stevan Mokranjac“ uručila je Plaketu „Mokranjčevih dana“, besedniku Festivala prof dr Dimitriju Golemoviću.

Svečanost otvaranja 59. „Mokranjčevih dana“ je završena zajedničkim nastupom  Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva i negotinskih horova pod vođstvom dirigenta Vere Carine i gromoglasnim izvođenjem Šeste Mokranjčeve Rukoveti.