Svečanost zatvaranja ulepšao je nastup folklornog ansambla Kolo, ali je kao i u vek to bila prilika za zahvalnost saradnicima, sponzorima i prijateljima festivala, te za malu rekapitulaciju svega što je ove godine prikazano.
Selektorka Branka Radović još jednom se osvrnula na Natpevavanje horova, kao centralnu manifestaciju Mokranjčevih dana, te na sticaj okolnosti koji je u Negotin doveo tri trenutno najbolja hora u Srbiji. Pored ansambala Lolai Obilić, preksinoć je, naime koncert održao i Hor RTS-a, jedini profesionalni sastav te vrste kod nas. Njihov program je bio u potpunosti posvećen Mokranjčevoj muzici, konkretno rukovetima kao kruni njegovog stvaralaštva. Izvedene su druga, treća, peta, sedma, osma, 10, 11. i 12, doduše drugačijim redosledom koji je, kako je novinarima otkrio dirigent Mladen Jagušt, zasnovan prvo na podudarnosti melodijske intonacije, odnosno lakšem izvođenju, a zatim i na svojevrsnoj dramaturgiji koja je u rukovetima izuzetno važna i koja u stvari i odvaja Mokranjčevo delo od sličnih kompozicija drugih autora. I upravo je u toj međusobnoj povezanosti, u sledu određenih priča i atmosfera, a zahvaljujući odličnoj interpretaciji Hora RTS-a, bilo i moguće pratiti rukoveti kao niz karakternih komada, te tražiti u njima crvene niti. Na primer, pratiti liniju tamnih, tragičnih pesama poputCrni goroiz XI, Do tri mi puškii Pušči meiz X ili Aman, šetnala siiz XII rukoveti. Na drugoj strani bio je niz komičnih i duhovitih pesama koje je Mladen Jagušt dirigovao na odgovarajući način, šaleći se i sam, a zapravo tom svojom dirigentskom pantomimom opisujući vizuelno samu sadržinu pesama i provocirajući na taj način pevače, motivišući ih za postizanje odgovarajuće atmosfere i karaktera. Ponekad je bilo dovoljno samo gledati Jagušta, uživati u njegovom vrcavom duhu, njegovoj energiji uprkos godinama, zapravo – dva najbolja koncerta na ovogodišnjim Mokranjčevim danimaodržala su naša dva doajena horskog izvođaštva – Jagušt i Darinka Matić-Marović – te možemo samo da im poželimo još puno godina.
Duh sličan Jaguštovom posedovao je i kompozitor Konstantin Babić, jedan od osnivača Mokračnjevih dana, koji nažalost nije više sa nama, ali njegov festival mu se odužio – veče posvećeno Babićevom stvaralaštvu priredio je Trio Animaiz Niša. Bio je to treći koncert izuzetno bogatog dana, 14. septembra, nastupu hora RTS-a, inače, prethodio je koncert mladih klavirskih laureata koji su se, pak odužili Francu Listu povodom dva veka od njegovog rođenja. Među mladim pijanistima, koji su bez razlike pokazali izuzetnu muzikalnost i prilježnost, ovom prilikom izdvajam Mariju Golubović, studentkinju na beogradskom FMU. Ona je, iako sa greškama u prezentaciji notnog teksta, svirala Listovu transkripciju Betovenove V simfonije i pokazala da poseduje osobenu umetničku ličnost.
Dakle, poslednji koncert tog 14. septembra održao je niški trio Animau čijem su sastavu mecosopran Aleksandra Ristić, flautistkinja Anđela Bratić i pijanistkinja Dragana Đorđević. Iz njihove saradnje sa Konstantinom Babićem, koji im je, kako kažu, preneo sve svoje ideje i inspiracije, rodilo se zaista autentično izvođenje njegovih kompozicija, solo-pesama, te instrumentalnih komada. Ovaj savršeno uigrani trio, gde se odlično slažu snažan, voluminozan glas, te precizna dikcija Aleksandre Ristić, ispevani ton, pokretljivost i lirizam flaute Anđele Ristić, kao i plemeniti zvuk i nenametljivost pijanistkinje Dragane Đorđević, izveo je Babićeve kompozicije poletno, radosno i vedro, baš onako kako pamtimo i ličnost autora. Bilo je i momenata specifične osećajnosti – na primer, nostalgije i sete u pesmi Sećanja, kao i blagog, nevinog humora, nikad sa ironijom ili cinizmom, ali u središtu programa, kao i celokupnog utiska našla se pesma Vrana i orao, prava mala dramska scena, gde su članice trija pokazale veliki smisao za karakterizaciju likova, priče, situacija. Možemo istaći i poslednju, muzički vrlo asocijativnu pesmuTango-boogie-bell, kao svojevrsnu Babićevu poruku o tome kako on shvata muziku. Muzika je pre svega nešto što je namenjeno javnosti, ljudima, slušaocima, i upravo je i selektorka Mokranjčevih danaBranka Radović u svojoj završnoj reči naglasila da je negotinska publika, inače redovno veoma zainteresovana, najvažniji činilac ovog festivala.
