Владимир Маричић, клавир

Мирослав Шарбановић, контрабас

Душан Иванишевић, бубњеви

После неколико година паузе, а на предлог бројних поклоника, звук џеза поново се се чуо на Фестивалу „Мокрањчеви дани“ на концерту, међу џезерима изузетно популарног, „Владимир Маричић триа“.

За љубитеље џез музике, Трио Владимира Маричића извео је део свог богатог и разноврсног репертоара. Владимир Маричић познат је широј публици по својој идеји комбиновања џеза и народне традиције. Концерт у Неготину почео је његовим ауторским композицијама: „My Waltz“, „Little Girl“ и „Сонет“ и „Сенора“. Уследила је обраде песме Драгише Недовића „Стани, стани Ибар водо“. Фестивалска публика 59. „Мокрањчевих дана“ имала је прилику да чује и Маричићеву композицију „Платно“, инспирисану мотивима из 8. и 10. Мокрањчеве руковети, а затим и „Болеро Неготино“, композицију која је постала препознатљив мотив у програмима РТС, стекавши статус стандарда српског џеза

На програму су потом биле композиције „Соћердан“ и „Bembasha“. Фестивалска публика је бурним аплаузом поздравила познати џез трио,кој је на бис извео традиционално „Жикино коло“ у џез аранжману Владе Маричића.

На концерту у Неготину, са Владимиром Маричићем на клавиру, наступили су: Мирослав Шарбановић (контрабас) и Душан Иванишевић (бубњеви).

Један од наших најкреативнијих џез аутора, Владимир Маричић (1965) професионалну каријеру је започео 1988. године када је приступио квинтету Лазара Тошића. Две године је провео у Лондону где је водио интернационални трио и наступао у локалним џез клубовима (606, Jazz Caffe, HQ Camden). Дискографски је дебитовао 1990. године са албумом Ornaments у пратњи домаће и иностране ритам секције. Тада је већ наговестио, а у каснијој каријери развио идеје мешања џеза и народне традиције. Године 1994. је објавио свој други албум Паганска трилогија, а 1998. је уследио албум Ритуал, још више окренут традицији. Године 2000. објављује музику из позоришне представе Пијаниста, са оригиналним композицијама, у квинтету, са својим триом и лименом секцијом Биг бенда РТС. На следећем албуму Old Dreams – New Friends (2001) сарађује са познатим џез музичарима Алвином Квином (бубњеви) и Реџијем Џонсоном (бас), а 2003. снима албум под називом Прело са оркестром Гудачи Светог Ђорђа.

Касније ће свом изразу Маричић додати и интересовања према ромској музици и кубанским ритмовима, што је најбоље представљено на албуму Romano – Cubano (са Батом Божанићем, Петром Радмиловићем, Лазаром Дел Тором Вегом и Љубишом Стојановићем Луисом). Следе потом албуми: The Streets Of Balkan (са Батом Божанићем, Петром Радмиловићем, Лазаром Дел Торо Вега, Љубишом Паунићем, Гораном Потићем, Владом Гагићем и ArtStrings квартетом) и Магија која не престаје са Тањом Јовићевић и Magic Sound оркестром.

Маричић је наступао у Аустрији, Италији, Немачкој, Француској, Великој Британији, Грчкој и Румунији, а међу бројним наступима на домаћим и међународним фестивалима извајају се: ZG Jazz Fair (1988), Београдски џез фестивал (1990), Атина (1996), Минхен (1996), Темишвар (2000), Pariz Jazzy Colours Festival (2006), самостални концерт у пратњи Биг бенда Jazz Studio Orchestra (Бари, 2009), солистички концерт у Дому синдиката (2011), Ваљевски џез фестивал (2015), као и концерт ауторске музике 26. октобра 2016. када је са својим бендом и специјалним гостом, једним од најбољих трубача на свету Брајаном Линчом (САД) отворио 32. Београдски џез фестивал. Снимак овог концерта објављен је на издању издаваче куће Multimedia music под називом Rain Dance LIVE у марту 2019. године. Исте године Владимир Маричић квартет остварио је наступ на Semana Jazz festival на Тенерифама, одржао концерт у КИЦ Србије у Паризу, у оквиру интернационалног Jazzy Colours фестивала, као и у Банском Двору у Бањалуци, док је у децембру 2020. године свирао пред публиком 36. Београдског џез фестивала. У јуну 2021. представљен је албум под називом Ибар у издању ПГП РТС.