…iz ugla Gordane Krajačić

Prvi put je u okviru Festivala organizovan teniski turnir kome su se rado odazvali novinari i usesnici „Mokranjčevih dana“, u kategoriji mešovitih dublova. Turnir se odigrao upravo u vreme kada je naš slavni Novak Đoković u Americi pobedio Federera, a „naš Novak među violinistima“, Stefan Milenković, koji je te večeri priredio jedan od svojih nezaboravnih koncerata u negotinskom Domu kulture, prihvatio je poziv organizatora i, iako sa povređenom nogom, pokazao i na teniskom terenu izuzetnu spretnost, sjajne reflekse i eleganciju pokreta. Strahinja Ćirić, iz Doma kulture „Stevan Mokranjac“ obećao je da će upriličiti turnir i naredne godine, s obzirom na oduševljenje i učesnika i njihovih vatrenih navijača. Prvo mesto osvojila je ekipa „Večernjih novosti“ i Turističke organizacije Negotina (Ivana Todorović i Dušan Petrović), drugi su bili predstavnica Radio Beograda i direktor Doma kulture (Aleksandra Paladin i Milan Radosavljević), a treći, takođe iz Radio Beograda (Gorica Pilipović i Zoran Simjanović, kompozitor). Ostali su bez pobedničkog pehara i nagrada, ali su bili svakako najšarmantniji i najduhovitiji na terenu predstavnici „Večernjih novosti“ (Suzana Mihajlović-Jovanović i Živojin Žika Dragišić), koji su zauzeli setvrto mesto.

Nedeljni izlet u Mokranje, odakle su potekli Mokranjčevi preci, doneo je susret sa Srpsko vizantijskim horom Mojsije Petrović iz Beograda na čelu sa Nikolom Popmihajlovim i sa kulturno-umetničkim društvima iz Mokranja, Bukovča i Jabukovca.

U Galeriji Doma kulture predstavljeni su radovi sa Dvanaeste likovne kolonije naslovljeni sa „Eho muziknje„.

Autorka ovih redova promovisala je svoju četrnaestu knjigu „Muzički zapisi“ uz pomos recenzentkinje Aleksandre Paladin, magistra muzikologije uvek spremne da stručno i sa oduševljenjem učestvuje u gotovo svim sadržajima „Mokranjčevih dana“.

U finalnom danu Festivala u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ nastupili su najtalentovaniji učenici, a u Domu kulture naš najbolji Nacionalni ansambl Kolo naslovio je svoj koncert sa „Svedočanstva sa Kosova i Metohije“. Dodeljena su priznanja 46. Mokranjčevih dana; završna reč pripala je dr Branki Radović, selektorki Festivala koja je i sa polomljenom rukom dolazila da prisustvuje otvaranju i zatvaranju i dr Vlajku Đorđeviću, predsedniku opštine, koji je pratio gotovo sve manifestacije, za razliku od beogradskih gradskih otaca koji se (i to retko) viđaju samo prilikom otvaranja BEMUS-a.

Ono što je u Negotinu najupečatljivije to je umetnički nivo Festivala koji ne posustaje, nego naprotiv, iz godine u godinu dobija u kvalitetu. Pored toga, ekipa ljudi koja je uključena u organizaciju programa zdušno učestvuje u svakom trenutku u tome da svima koji dođu u Negotin boravak učine nezaboravnim: od srdačnih dobrodošlica, osveženja u Mokranjčevoj rodnoj kući, odakle njihove razgovore uvek prati diskretno provučena Mokranjčeva muzika koja se, sve vreme, čuje i na lepo uređenom sa svežim cvetnim oazama Gradskom trgu, uprkos upornoj tropskoj temperaturi čitavog leta. Ljubazna novinarka Pres- centra Jovanka Vanja Stanojević uvek je spremna da izađe u susret vašim zahtevima; direktor Doma kulture i Festivala mr Milan Radosavljević (preskromno) konstatuje da je „lako uraditi sve poslove koji se pred njega postavljaju ukoliko se ima tako dobra i uhodana ekipa kakvu on ima sreću da ima“, organizatorka manifestacije Renata Đurđević Stanković upravo svojim višegodišnjim radom njegove reči dokazuje, kao i urednica izuzetno iscrpne i visoko stručno napisane programske knjižice Maja Čolović Vasić. Zahvalnost treba dati i svim onim lepim mladim devojkama koje su u crnim somotskim libadama ostajale nasmejane uručujući cveće i počasnice učesnicima i pri temperaturi od četrdesetak stepeni, svima koji su brinuli da cveće ostane sveže, grad čist, hrana izvrsna, smeštaj odličan, ljudi – na svakom koraku ljubazni – od recepcionara i kelnera do prodavačica u kioscima i urednika časopisa „Buktinja“ Gorana Vučkovića, koji već drugu godinu za redom upravo u vreme „Mokranjčevih dana“ čitav broj časopisa posvećuje muzici, kompozitorima i njihovim jubilarnim godišnjicama.

Svima njima hvala za osmehe, kojih je sve manje na ovim našim prostorima, za lepu rečs koja im je uvek lebdela na usnama, za pozdravljanja na ulici iako ih niste zvanično upoznali, za redovno sticanje celokupne dnevne štampe koja se mogla prelistati u Presu, za zuj pčela koje su upravo tu pored ovekovečenog badem-drva iz Mokranjčeve rukoveti činile svojevrsni ison njegovoj muzici sa zvučnika, za vreme koje je bilo intenzivno, ponekad i sa tri koncerta dnevno, ali koje je, ipak, dopuštalo i ona nezaboravna opuštanja i razgovore u najmuzikalnijem dvorištu na svetu!

Gordana Krajačić,
muzikolog