[Mokranjac] je naš n a j z d r a v i j i muzičar. Plodovi njegove zdrave muzike obilni su i jedri, a njen uticaj jača, sve više plodova nosi.Mokranjac je našoj slaboj i kržljavoj muzici doneo snage i zdravlja. Naša je sreća, ponavljamo, što je on odlučio da nam pruži samo ono što će nam biti korisno i plodonosno. Mokranjac se mudro ograničio, ne na ono što je najbolje umeo, nego na ono što je tadašnje društvo moglo da primi. I u tom stavu i u tom radu treba tražiti, i tu će se naći, njegov realizam, i u tome je zdravi – i veliki – Mokranjčev genij.
Petar Bingulac (1956)

U vreme kada je zdravlje postalo najdragocenija i najskuplja reč, treba se setiti ovih misli velikog znalca Mokranjčeve muzike, Petra Bingulca, i u njegovim mudrim zapažanjima naći  inspiraciju, onako kako nju uvek, preispitujući svoj odnos prema rodonačelniku nacionalne škole, možemo naći u Mokranjčevom stvaralaštvu i radu. Mokranjčevi dani 2021. odvijaće se u znaku tog mokranjčevski shvaćenog zahteva za realizmom: uvažavati sve što donosi vreme u kojem živimo i pokazati šta su to prave, istinske vrednosti. U vremenu pandemije muzika je ugrožena, a posebno se to odnosi na horsko pevanje, jedan od stožernih stubova festivala. Posebno je zadovoljstvo što će ove godine Natpevavanje biti održano, svedočeći da su i u vreme svakovrsnih zabrana i ograničenja nađeni putevi da se pevači okupe i zajednički muziciraju. Publici i žiriju predstaviće se ansambli duge tradicije, poput hora Mokranjac iz Beograda i leskovačkog Branka, kao i mladi ansambli iz Kragujevca i Vrbasa. Celovečernji koncert prirediće jedan od naših reprezentativnih ansambala, Hor Sveti Stefan Dečanski pod upravom Tamare Adamov Petijević, ako prilike dozvole, bugarski hor Milka Stoeva pod upravom Svetle Stoeve, pobednici Natpevavanja 2018, i muški vokalni ansambl Sveti Serafim Sarovski, koji vodi Božidar Crnjanski. Zadržali smo i druge programske stubove Festivala – tradicionalne izložbe – Dragoslava Ilića, kolonije Eho muzike i Milovana Krstića, mokranjski program Niti tradicije, dirigentski seminar, promocije značajnih izdanja, naučnu tribinu posvećenu istraživanju Mokranjčevog dela sa dva gosta, dr Miradetom Zulićem iz BiH i dr Natašom Crnjanski, čiji je tekst objavljen u prošlogodišnjem Mokranjcu, a u sklopu promocije časopisa, koja nije mogla biti održana po tradiciji 9. januara. U svedenijem, kamernom obliku pozdravićemo i operske i baletske umetnike. Gostuje Operski studio FMU pod upravom Dragane Radaković, izvodeći Mocartovu operu Tako čine sve, čime se pridružujemo obeležavanju velikog Mocartovog jubileja, i baletski ansambl Una Saga Serbika, čije umeće je negotinska publika već imala priliku da upozna. Programskoj izuzetnosti festivala doprinos će dati naši najznačajniji umetnici – violinista Stefan Milenković, koji nastupa uz pratnju Hilde Švan i svoj nastup posvećuje apoteozi igre, trubač Mladen Đorđević sa Ukijem Ovaskainenom, mladi vrsni violončelista Nemanja Stanković, gudački kvartet 4 Gudača sa premijernim predstavljanjem redakcija partitura ranih kvarteta Miloja Milojevića. Na njihovim programima posebno mesto zauzima muzika srpskih kompozitora različitih generacija, što je takođe važna misija festivala. I ove godine na zatvaranju će nastupiti Simfonijski orkestar RTS sa maestrom Bojanom Suđićem izvodeći muziku posebne simbolike i značenja – Šostakovičevu Kamernu simfoniju i Ščedrinovu Karmen svitu. Negotin se tako ove godine upisuje na mapu gradova koji se vraćaju svojim tradicionalnim vrednostima i hrabro i sa verom organizuju muzičke događaje, slaveći ime svog velikog sunarodnika.

Sonja Marinković, selektor 55. Mokranjčevih dana