Године 1914. у Скопљу је, пре 108 година, преминуо славни Неготинац, Стеван Стојановић Мокрањац.

На трагу управо завршеног 56. Фестивала Мокрањчеви дани којим, понајвише, Неготин чува успомену и негује дело нашег великана, Дом културе „Стеван Мокрањац“, организатор ове манифестације, пијететно се поклања композитору, музичком педагогу и хоровођи, Стевану Стојановићу Мокрањцу, који је својим стваралаштвом обележио српску музику с краја 19. и почетка 20. века.

Мокрањац се школовао у Минхену, Риму и Лајпцигу, где је и стекао музичко образовање и захваљујући томе је, по повратку у Београд, развијао музичку делатност. Као хоровођа „Београдског певачког друштва“, допринео је његовом међународном угледу, а познато је да је био оснивач Гудачког квартета, професор и директор Српске музичке школе, данас Музичке школе „Мокрањац“ и да је био покретач Савеза певачких друштава.

За дописног члана Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, Стеван Мокрањац је изабран  1906.  године.

Руковети,  15 сплетова песама  заснованих на фолклорним мотивима из разних делова Србије и Косова, Босне, Македоније, Црне Горе и свих делова Балкана, „Приморски напјеви“ и „Козар“, спадају у Мокрањчева најпознатија дела.

Духовне композиције Стевана Мокрањца, инспирисане традиционалним православним црквеним напевима, представљају ремек- дела српске црквене музике.

Стеван Стојановић Мокрањац,  рођен 9. јануара 1856. године у Неготину, преминуо је пре 108 година у Скопљу.