Храм Свете Тројице у Неготину био је испуњен до последњег места на концерту Дивне Љубојевић и ансамбла „Мелоди“, приређеном у оквиру 60. Мокрањчевих дана. У простору храма, у којем се вековима сусрећу вера, реч и појање, публика је имала прилику да чује програм који је православну духовну музику представио као живу, снажну и непролазну уметничку традицију.
Под називом „С нами Бог“, концерт је отворио простор за сусрет древних византијских и српских напева са делима савремених аутора. Од појања Исаије Србина из XВ века, преко византијских и српских напева, до композиција Иље Овчиникова, Ирине Денисове, Василија Алексејевича Михеенка, Владимира Фајнера, Милана Павловића, Николаја Кедрова и Јацека Сикулског, програм је био пажљиво грађен као музичко и духовно путовање кроз векове православне музичке традиције.
Посебно место у програму заузела су дела Дивне Љубојевић, која својим вишедеценијским уметничким радом представља снажну спону између традиције православног Истока и савремене концертне сцене. Њене обраде и ауторска остварења, као и њен препознатљив приступ духовном појању, били су нит која је повезивала различите музичке стилове и историјске слојеве овог програма.
У таквом музичком оквиру посебно је одјекнуло „Тебе појем“ Стевана Ст. Мокрањца, дело које је овом концерту дало и непосредну везу са фестивалским именом и музичким наслеђем Неготина. Уз њега су се нашли и „Тебе појем“ Владимира Фајнера, „Ниње отпушчајеши“ Милана Павловића, „Отче наш“ Николаја Кедрова, као и завршно „Велија дјела“ Јацека Сикулског.
За публику у препуном храму ово није био само концерт. Био је то тренутак сабраности, у којем су музика и духовност постале једно. Гласови су испунили простор храма без потребе за сценским ефектима — снагом чистог тона, молитвеног карактера и дубоке посвећености извођача.
Хор и Студио за духовну музику „Мелоди“, који је Дивна Љубојевић основала 1991. године са групом пријатеља, већ више од три деценије негује музичку мисију дубоко повезану са литургијском праксом. Њихово искуство, уметничка дисциплина и посвећеност православној духовној музици препознали су и Неготинци, који су концерт испратили у потпуној тишини и са великом пажњом.
А онда, после последњих тонова, дуг и снажан аплауз— као потврда снажног утиска који су Дивна Љубојевић и „Мелоди“ оставили у Неготину.
У години у којој се обележава 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца и 60 година Мокрањчевих дана, овај концерт имао је посебну симболику. Јер Мокрањчево дело није могуће одвојити од духовне музике, од појања и од традиције из које је израсло.
