ИЗЛОЖБА СЛИКА „ЗАВИЧАЈ“ АНЕ РАЈКОВИЋ-КЛАШЊЕ У НЕГОТИНУ

У галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“, у уторак 14. октобра од 19 сати биће отворена изложба слика Ане Рајковић-Клашње. Ова уметница излаже двадесетак својих уметничких дела која чине њен најновији циклус, инспирисан природом и народним културним мотивима. Иако већ дуго живи и ради у Канади, овај циклус је враћа коренима ― у родну Неготинску Крајину.

У музичком делу програма на отварању изложбе учествује Драгољуб Стефановић на хармоници.

Ана Рајковић-Клашња је академски сликар и графичар, дипломирала 1987. године на Факултету примењених уметности у Београду, у класи професора Богдана Кршића. Под његовим менторством завршила је и магистарске студије на Универзитету уметности у Београду, са темом посвећеном илустрацији књиге. Поред тога, похађала је студије на Факултету ликовних уметности (код професора Туринског и Стојића), као и студије естетике, историје уметности и архитектуре на Филозофском факултету. Диплому магистра стекла је 1991. године, након чега наставља усавршавање кроз специјализације у иностранству.

У својој плодној каријери изражавала се кроз више различитих медија — традиционалном сликарству, графици, као и у области дигиталне уметности. Истовремено, активно је учествовала у културној администрацији: као кустос, организатор изложби, члан жирија, координатор тематских програма.

Важан сегмент њеног рада је илустрација књига и интерактивних игара — за више наслова, како домаћих тако и страних издања. Илустрације које је урадила обухватају различите наслове и жанрове, показујући њену способност да текст визуелно подржи и обогати, често са лирским и наративним акцентом.

Излагала је самостално и колективно у земљи и иностранству. Њени радови представљени су, између осталог, на годишњим изложбама српских уметника у дијаспори у Канади (Art Salon Toronto 2014, 2015), на изложби Канадски Срби – Canadian Serbs – Serbes du Canada у Београду, Новом Саду и Чачку (2018), као и на самосталној изложби у Галерији Singidunum у Београду (2015). Критика је тада описала њен рад као „визуелно и емотивно снажан, са изразитом ликовном експресијом и дубоком наративном подлогом“.

Њени радови често су награђивани, а критика их препознаје као дубоко личне и визуелно интензивне, на граници поетике и форензике.

Најновији циклус њеног стваралаштва, инспирисан природом и народним културним мотивима, враћа је коренима — како личним, у родној Неготинској Крајини, тако и формалним, у оквире фигуративног сликарства.

Thinking