Izmešteni u vremenu i prostoru, daleko od svojih ateljea, podalje od buke civilizacije, u okolinu Negotina, za koju neko reče da ga podseća na Panonsku niziju, ispisivalo je svoja slikarska platna devetoro umetnika, koje je ljubav prema slikarstvu i kolonijama spojila ovog leta i dovela u selo Rogljevo i Rogljevačke pivnice u rejonu poznatog krajinskog vinogorja. Osam dana zajedničkog rada, druženja i priče rodilo je tridesetak slikarskih rukopisa, različitih tehnika i pristupa, promišljanja i doživljaja. Ulja na platnu, akvareli, novi pokušaji i pristupi, umetnička fotografija kao dokument da je selo Rogljevo oživelo par dana zahvaljujući svojim neobičnim gostima, radoznalim i kreativnim, ovekovečeni tonirani zapisi, usklađeni sa emocijama i inspiracijom svojih kreatora – bilans je ovogodišnje 12. po redu Likovne kolonije Doma kulture „Stevan Mokranjac“, koja od pre pet godina nosi naziv „Eho muzike“. Time se i imenom potvrdila kao deo septembarskog Festivala Mokranjčevi dani, u najširem smislu, dovodeći u vezu i sklad muziku i likovno stvaralaštvo.
„Ovaj kraj u okolini Negotina je za mene posebno zanimljiv. Inspiracija su mi fasade urušenih kuća u napuštenom selu, pivnice i njihova forma, ne samo zbog arhitekture i patine koju imaju, već i iz sentimentalnih razloga“, kaže jedan od kolonista Vlastimir Nikolić, slobodan umetnik iz Beograda, koji je svoju radnu karijeru istoričara umetnosti, pre tri decenije, počeo kao kustos-pedagog u Borskom muzeju. Kolonije unose živost u prostor i osim humanitarnog imaju i kulturni značaj, navodi ovaj poznati beogradski akvarelista i sam osnivač jedne – Likovne kolonije „Gornjak“ u Petrovcu na Mlavi.
„Slikar je usamljenik koji živi u svom prostoru i za njega predstavlja mali napor da stvara izmešten iz ateljea. Na koloniji je druga atmosfera, tako da u svemu nalazim inspiraciju. U enterijeru i eksterijeru kuća, objektima koji plene grafizmom, prelepoj prirodi. Zadovoljna sam izborom mesta i kolega jer nas je ovde troje akvarelista, a ja veoma volim ovu, po mnogima uzgrednu, tehniku. Večeri provodimo uz trpezu sa domaćim specijalitetima, uz čašu dobrog belog ili crnog vina, pesmu i priču i neobičnu ljubaznost naših domaćina, porodice Đorđević, vlasnika „Dunjinog konaka“ u kome boravimo“, nadahnuto govori Silva Vujović, profesor na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, koja zbog prirode posla na kolonije ide samo jednom godišnje, tokom letnjeg raspusta.
Slične utiske iz Rogljeva poneće i dve Silvine koleginice, profesorke Ljiljana Stojanović i Nevenka Stojsavljević. Snažno su čuvale sećanja na susedno selo Rajac i Rajačke pivnice, koje su upoznale pre 7 godina. Ovaj kraj će ih mamiti i dalje , vele one.
Za Miroslava Živkovića, profesora na Fakultetu likovne umetnosti u Nišu, kolonije su najzdraviji način uspostavljanja komunikacije među stvaraocima i on duboko veruje u njih. „ Tri ulja na platnu su nastala ovih dana u kontaktu sa pitomom prirodom i ljubaznim ljudima. Inspiracija je u glavi, motivi su sa strane. Ovaj kraj u kome boravim prvi put me podseća na belopalanački, drago mi je da sam ga upoznao i želja mi je da pivnice žive svoj neobičan život“.
Iako je već četiri puta pohodio istočnu Srbiju, područje krajinskog vinogorja Dragoslavu Husaru iz Pančeva ostaće u trajnom sećanju. „Ovo je Rogljevačka fantazija i ovde sam ponovo našao sebe u akvarelu. Negotin ima svoju Panonsku niziju koja nadahnjuje zahvaljujući izuzetnom ambijentu,dobrim ljudima i čistom vazduhu. Ovde se osećam kao domaćin,“ kaže slikar pravi „veteran“ među kolonistima s obzirom da ih godišnje naniže od 10 do 15 u zemlji i inostranstvu. „Retke su kolonije na kojima se lepo osećam, a Rogljevo je jedna od njih“, zaključuje ovaj umetnik koji je do sada izlagao na 50 samostalnih i preko 300 kolektivnih izložbi.
Na Likovnoj koloniji „Eho muzike“ u Rogljevu ove sezone stvaraju i Beograđanke, Svetlana Volić, slobodni umetnik i Katarina Bunuševac, profesor likovne kulture, kao i Dragoslav Ilić, majstor fotografije iz Negotina.
Izmešteni u vremenu i prostoru, daleko od svojih ateljea, podalje od buke civilizacije, u okolinu Negotina, za koju neko reče da ga podseća na Panonsku niziju, ispisivalo je svoja slikarska platna devetoro umetnika, koje je ljubav prema slikarstvu i kolonijama spojila ovog leta i dovela u selo Rogljevo i Rogljevačke pivnice u rejonu poznatog krajinskog vinogorja. Osam dana zajedničkog rada, druženja i priče rodilo je tridesetak slikarskih rukopisa, različitih tehnika i pristupa, promišljanja i doživljaja. Ulja na platnu, akvareli, novi pokušaji i pristupi, umetnička fotografija kao dokument da je selo Rogljevo oživelo par dana zahvaljujući svojim neobičnim gostima, radoznalim i kreativnim, ovekovečeni tonirani zapisi, usklađeni sa emocijama i inspiracijom svojih kreatora – bilans je ovogodišnje 12. po redu Likovne kolonije Doma kulture „Stevan Mokranjac“, koja od pre pet godina nosi naziv „Eho muzike“. Time se i imenom potvrdila kao deo septembarskog Festivala Mokranjčevi dani, u najširem smislu, dovodeći u vezu i sklad muziku i likovno stvaralaštvo.
