Sa velikom tugom u Negotinu je primljena vest da je u 83. godini u Beogradu preminula Darinka Matić Marović, proslavljeni dirigent i jedna od najistaknutijih ličnosti u oblasti kulture i umetnosti u našoj zemlji. Darinka Matić Marović je, kao učesnik a potom i član i predsednik Programske komisije, svojim zalaganjem, ogromnom energijom i jedinstvenim  talentom dala poseban pečat festivalu Mokranjčevi dani za čiji se razvoj, napredak i očuvanje visokih umetničkih vrednosti zalagala decenijama.

Darinka Matić Marović jedna od najistaknutijih ličnosti u oblasti kulture i umetnosti u našoj zemlji. Bila je prva žena dekan Fakulteta muzičke umetnosti i  prva žena rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji joj je 2011. godine dodelio prestižno zvanje profesor emeritus. Profesor dirigovanja na akademijama u Beogradu, Cetinju i Banjaluci, paralelno sa pedagoškim radom, ostvarila je i briljantnu internacionalnu dirigentsku karijeru stalnim angažmanom sa dva akademska hora: Collegium musicum (od osnivanja 1971. godine) i mešovitim horom Branko Krsmanović, danas Obilić (od 1981. godine). Sa ovim horovima gostovala je u oko 40 zemalja širom sveta, u najprestižnijim koncertnim dvoranama (Karnegi Hol, sala Konzervatorijuma Čajkovski u Moskvi, Zlatna sala Muzikferajna u Beču, opere u Nici i Bukureštu…), kao i na najznačajnijim domaćim i stranim horskim takmičenjima (Areco, Langolen, Goricija, Varna, Berlin, Torevijeha, Peking, Masmehelen…) na kojima je osvojila brojne nagrade. Dirigovala je i mnogim uglednim svetskim orkestrima, najviše obimna vokalno – instrumentalna dela i nastupala na vodećim svetskim festivalima.

Upravo je na tim velikim i važnim susretima muzičara u svetu gotovo bez izuzetka promovisala muziku najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, ističući da je to muzika koja je na svim kontinetima osvajala svojom lepotom srca publike. Takođe je i u zemlji i u inostranstvu bila posebno angažovana na promociji savremene srpske muzike, o čemu rečito govori podatak da je ostvarila preko 150 domaćih premijernih izvođenja. Među njima je veliki broj realizovala upravo na koncertima u okviru festivala Mokranjčevi dani, za čiji se razvoj, napredak i očuvanje visokih umetničkih vrednosti zalagala decenijama. Kvalitet programa Festivala u Negotinu je mnogo puta značajno bio uvećan upravo zahvaljujući koncertima održanim pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić Marović, koja se pozivu organizatora uvek rado odazivala donoseći izbor reperotoara dostojan najvećih muzičkih manifestacija u svetu. Da pomenemo samo neke od koncerata održanih za protekle 42 godine, koliko je prošlo od njenog prvog gostovanja u Negotinu sa horom Collegium musicum. Upravo je ovaj hor 1978. godine predvođen Darinkom Matić Marović na 13. Festivalu održao prvi put koncert duhovne muzike u negotinskoj Staroj crkvi, a nakon 6 godina (1984) je hor Branko Krsmanović prvi put nastupio u Crkvi Svete Trojice. Sa ovim mešovitim horom, slavna dirigentkinja je, između ostalog, osvojila prvo mesto na Natpevavanju 1975. godine, dok je 1998. negotinskoj publici predstavila Karminu Buranu Karla Orfa, 2005. Mokranjčevu Liturgiju, a 2006. Mocartov Rekvijem – kapitalna dela muzičke literature koja svakako naglašavaju renome festivala i dodaju ekskluzivnost njegovom programu.

Dirljiv je bio nastup hora 2011.godine u crkvi Svete Trojice – fantastičan koncert duhovne muzike sa samo dva, ali kapitalna dela – Mokranjčevom Liturgijom i Tajčevićevim ciklusom Četiri duhovna stiha. Na ovom „koncertu za pamćenje“, kako je nakon koncerta tog 11. septembra komentarisala oduševljena publika, ostvarene su savršene interpretacije pomenutih dela. Mokranjčeva Liturgija oblikovana „kao isklesana u kamenu“, dok su Tajčevićevi Stihovi, inače zaštitni znak repertoara Darinke Matić Marović, zazvučali u onoj vrsti tumačenja gde ne znate kome pre da se divite – autoru ili izvođaču. Muzika koja je pre ekspresionistički krik nego skrušena molitva, sasvim osobeno shvatanje odnosa čoveka prema bogu jedinstvenog Tajčevića, ostavili su na publiku neizbrisiv utisak, a one osetljivije ganuli do suza. Bio je to ujedno i pravi vrhunac programa 46. Mokranjčevih dana koji je još jednom potvrdio vokalne i izvođačke kvalitete hora, kao i beskonačnu energiju, muzikalnost i kreativnu senzibilnost dirigentkinje.

Sa horom Collegium musicum je u Negotinu nastupala 1972, 1973, 1976, 1978, 1984. godine, a 1991. je koncertom u okviru Festivala obeleženo 20 godina ansambla. Usledili su potom i koncerti 2004. (na otvaranju), zatim 2006, 2007. (kada je izvedena kompozicija Deset obraćanja bogorodici Trojeručici Hilandarskoj Zorana Hristića) i 2010. sa programom naslovljenim Posvete Negotinu i Mokranjcu. Pod upravom Darinke Matić Marović su posetioci festivala Mokranjčevi dani slušali i izbor duhovnih kompozicija u izvođenju Hora RTS (2003) ili npr. Niški simofnijski orkestar i Združene orkestre iz Niša i Prištine (1986). Negotin je ovoj umetnici neverovatne kreativne energije ukazao čast da bude besednik na otvaranju 30. Festivala Mokranjčevi dani, 1995.  U istoj sezoni je predstavljena u okviru programa Portret umetnika, a kao što se uvek rado odazivala pozivu da se na festivalu  predstavi kao izvođač-dirigent pomenutih ansambala, tako se uvek požrtvovano i nesebično angažovala u organizacionim poslovima vezanim za Mokranjčeve dane. Član Programske komisije je bila 1974, član Odbora festivala od 1991. do 1993, a predsednik Umetničkog saveta, odnosno Programske komisije u kontinutitetu od 2005. do 2015. godine.

Na 48. Mokranjčevim danima 2013. godina bila je jedan od dirigenata koji je dirigovao združenim Crnogorskim horskim ansamblima, dok je godinu dana kasnije, u okviru 49. Festivala, u Crkvi Svete Trojice u Negotinu, priredila koncert sa Horom Obilić-AKUD Branko Krsmanović.  Bila je i član stručnog žirija na Natpevavanju horova, a na otvaranju Festivala se iste godine predstavila besedom  Sa Mokranjcem na scenama svijeta. Festivalska publika još pamti njenu poruku:
– O značaju ukupne Mokranjčeve djelatnosti, i njenom doprinosu srpskoj muzici i srpskoj kulturi, nesaglasja nikada nije bilo. Jedinstvena je i trajna vrijednost njegovog nezamjenjivog doprinosa srpskoj muzici kao organizatora, pedagoga, melografa, dirigenta. I konačno, kroz brojna i autoritativna tumačenja njegovog djela, a prije svega trajnim prisustvom i izvanrednom percepcijom njegove muzike na podijumima širom svijeta sto godina poslije njegove smrti, Mokranjca sa razlogom doživljavamo kao istinskog velikana srpske kulture, a njegov horski opus kao ugaoni kamen srpske horske muzike, prema kome se moramo odnositi sa dužnim poštovanjem i željom da i naša generacija da udio potvrđivanju njegove veličine…

Poslednje učešće na Festivalu, Darinka Matić Marović je imala 2015. godine u okviru jubilarnih 50. Mokranjčevih dana, u programu koji nosi naziv Sećanje i omaži, čiji je moderator bila mr Aleksandra Paladin. Iste godine, na zatvaranju Festivala, uručena joj je i Plaketa Mokranjčevih dana.

Darinka Matić Marović je svojim znanjem, autoritetom, ali i poznanstvima u internacionalim stručnim, muzičkim krugovima konstantno bila angažovana na  promociji, afirmaciji  i unapređenju kvaliteta Festivala. Time se ujedno ova umetnica upisala u red onih čiji angažmani, dela i dostignuća predstaljaju izuzetan doprinos razvoju Mokranjčevih dana i pozicioniranja Negotina na kulturnoj mapi Srbije, regiona i Evrope.

Negotin i Negotinci odaju veliku počast vrsnoj umetnici čiji će vedar duh, nepresušna energija i vrhunsko stvaralaštvo zauvek nedostajati festivalu Mokranjčevi dani.