Čuveni pijanista i dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije, Ivan Tasovac, čija je iznenadna smrt tužno odjeknula širom srpske kulturne javnosti, značajan trag ostavio je i u pet i po decenija dugoj tradiciji Festivala „Mokranjčevi dani“.
Negotin i Negotinci sa velikim poštovanjem sećaće se Ivana Tasovca kao besednika 43.“Mokranjčevih dana“ i uvaženog gosta 50. Festivala.
Ivan Tasovac je, na otvaranju 43. „Mokranjčevih dana“, 2008. godine, svojom besedom pomerio granice poimanja Mokranjca kao jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora, ali i kao prvog uspešnog menadžera u našoj muzičkoj kulturi.
„Velika je čast i zadovoljstvo na početku 21. veka govoriti o čoveku koji je još pre više od sto godina razrešio pitanje o sopstvenoj umetničkoj egzistenciji u evropskom kontekstu znanja, iskustava i vrednosti; govoriti o čoveku koji nas je svojim talentom upisao na svetsku muzičku mapu; koji nam je zadao standarde i potvrdio da istorija ne poznaje kategoriju nerealizovanog talenta. Jer, bez obzira na povremeno nerazumevanje i teškoće, vitalnost talenta će uvek pronaći, makar i najmanju pukotinu da bi se prikazala svetu i stavila se na sud publike, svojih savremenika i budućih generacija.
Da se kojim slučajem rodio kao Stiv Mek Vet, a ne kao Stevan Stojanović Mokranjac, srpska ne baš preterano bogata muzička istorija bila bi nepopravljivo osiromašena, ali bi zato neki od holivudskih studija nesumnjivo napravio veliki hit o ostvarenju američkog sna: talentovani klinac koji iz neke zabiti stiže do koncertnih sala Soluna i Carigrada na jugu, Moskve i Peterburga na severu, Berlina, Drezdena i Trsta na zapadu i Sofije na istoku. Neki novi klinci bi se od te priče punili adrenalinom da talenat i želja za uspehom uvek pobeđuju.
Veliki Tomas Sterns Eliot u svom eseju „Tradicija i individualni talenat“ uči nas da tradicija nije ono što smo spakovali na prašnjave police nedodirljivosti, već ono za šta smo se izborili, inkorporisali ga u sopstveno iskustvo i dali mu pečat sopstvenog čitanja. Ako se nismo tako izborili za sopstvenu tradiciju, znači samo da smo lišeni učenja kroz iskustva koja nam prethode i da nam odnos prema baštini iz generacije u generaciju omogućava velika uzbuđenja neprestanog otkrivanja rupe na saksiji.
Zbog svega toga mislim da je Mokranjac ne samo originalan svevremeni umetnik renesansnog tipa koji je u malu sredinu doneo duh evropskih vrednosti već ga možemo smatrati i prvim uspešnim menadžerom u našoj muzičkoj kulturi koji nam je ostavio mogućnost da je, ukoliko imamo viziju i preuzmemo na sebe odgovornost, moguće sanjati i srpski san o uspehu, ma koliko nam polazna tačka delovala bezizlazno“- besedio je tada Ivan Tasovac.
Kao ministar kulture i informisanja, Ivan Tasovac je bio gost jubilarnih 50. „Mokranjčevih dana“ kada je sa Delegacijom Evropske unije i tadašnjim ambasadorom Majklom Devenportom, prisustvovao obeležavanju Dana evropske saradnje u Negotinu i koncertu Beogradske filharmonije. Zahvaljujući Ivanu Tasovcu i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, negotinska publika je te 2015, nakon petnaest godina, mogla da uživa u koncertu Beogradske filharmonije.