Vest o preranoj smrti Isidore Žebeljan, jedne od najznačajnijih savremenih srpskih kompozitorki, odjeknula je i u Negotinu, budući da je 47.“Mokranjčeve dane“, ne tako davne 2012. godine, upravo Isidora obeležila svojom besedom i muzikom. Festival „Mokranjčevi dani“ imao je te godine čast da, najpre kao besednika, a zatim i kao kompozitora i izvođača ugosti jednu od najpriznatijih svetskih muzičkih umetnica, članicu Srpske, ali i Svetske akademije nauka i umetnosti.
Beseda Isidore Žebeljan na 47.“Mokranjčevim danima“ autentična koliko i njeno delo ostavila je dubok utisak na festivalsku publiku.
– Naši životi mogu da opstanu samo kroz potpuno i iskreno predavanje delovanju, koje često biva potaknuto dubokom i doslednom mišlju koja nas bodri svojom snagom. Ima više takvih pokretača. Jedan od njih je umetnost – ona je hrana duhu, ona nas čuva da ne umremo od banalnosti. I za umetnika i za njegovog saučesnika – za publiku, proživeti delo, na ovaj ili onaj način, znači živeti više puta. Makar dva puta. Umetnost je nečije završeno iskustvo, koje se umnožava, raste, usložnjava se, traje, preliva se, pretvara, ona je ono doživljeno, što se nanovo, živo oseća. I to je čudo. A od svih umetnosti muzika je ta koja je najviše igra duha, koja je čisto osećanje – ona je potpuno bezrazložna i neobjašnjiva, lišena sposobnosti da podučava, ona je živa, ona je i strast i ljubav sama“ rekla između ostalog tada Isidora besedeći na Mokranjčevim danima.

Festivalska publika tih 47.“Mokranjčevih dana“ imala je jedinstvenu priliku da uživa u izvanrednim delima Isidore Žebeljan, najpoznatije srpske savremene kompozitorke i to u vrhunskom izvođenju “Brodski kvarteta” iz Londona, jednog od najpoznatijih i najboljih gudačkih kvarteta na svetu. Boravkom i nastupom u Negotinu bila je fascinirana i sama Isidora.

-U Negotinu sam susrela veliki broj muzičkih entuzijasta i zato smatram Srbija ima šanse i da se duh ponovo pojavljuje – poručila je tada Isidora Žebeljan.

Isidora Žebeljan bila je dobitnik brojnih domaćih i inostranih priznanja za svoja dela, među kojima je i Mokranjčeva nagrada, 2004. godine.

Časopis Der Freitag izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu.

Godine 2014, kao prva javna ličnost sa Balkana, dobila je nagradu Parlamentarne skupštine mediteranskih zemalja, za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti.

Isidora Žebeljan je takođe jedan od najistaknutijih srpskih savremenih kompozitora muzike za pozorište i film.

Komponovala je muziku za više od trideset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada. Četiri puta je osvajala nagradu Yustat Bijenala pozorišnog dizajna za najbolju pozorišnu muziku.

Radila je na nekoliko filmskih partitura, uključujući i orkestraciju muzike Gorana Bregovića za filmove „Dom za vešanje“, „Arizona drim“, „Podzemlje“ (u režiji Emira Kusturice), „Kraljica Margo“ (režija Patris Šero) i „The Serpent’s Kiss“ (režija Filip Ruselo).

Autor je muzike za film Miloša Radivojevića „Kako su me ukrali Nemci“, za koju je 2011. godine dobila nagradu za najbolju originalnu muziku na Filmskom festivalu u Sopotu, kao i nagradu srpskog FIPRESCI-ja, 2012. godine.
Isidora Žebeljan rođena je u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Diplomirala je i magistrirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Vlastimira Trajkovića. Od 2002. godine na tom fakultetu radila je kao profesor kompozicije.