Nedavno preminuli pisac, publicista i kulturni poslenik, Đoko Stojičić, ostavio je neizbrisiv trag u kulturnoj tradiciji Negotina kao  besednik na otvaranju 28. Mokranjčevih dana, septembra 1993. godine. Njegovo poimanje Mokranjčeve misije i vrednovanje kompletnog Mokranjčevog opusa svrstava ga u red najvećih poštovalaca slavnog kompozotora.

– Ceo život Mokranjčev založen je u ostvarenje najhumanije, a time i najsloženije uloge umetnosti. Taj cilj umetnosti, kao sastavnog dela celine ljudskog bitisanja, dovodi svaki narod do njegove civilizacijske uobličenosti. Mokranjac namenjuje najvišu moguću ulogu umetnosti: ona je za njega uslov preporoda u civilizovanosti svakog naroda. Govori o „namirivanju duhovnih potreba naših“ kao uslovu za nastanak razvijenog naroda i njegov prelazak u više sfere kvalitetnog življenja.

Sa Stevanom Mokranjcem srpski narod u Panteonu svesvetske umetničke riznice predstavlja neponovljivi dar.  Mokranjac je zato naša ozvučena duša, prepoznatljiva slika svega što je srpski narod u radosti i u bolu, pred Bogom, ispred ikonostasa, na rascvaloj livadi, pred izazovom sudbine, u ljubavnom zanosu, umeo da iskaže lepotom svog raspevanog grla- rekao je tada besednik Mokranjčevih dana, Đoko Stojičić.

Pamtićemo ga kao nagrađivanog pesnika, književnika, putopisca: objavio je 17 knjiga poezije, dve knjige proze, šest knjiga studija, eseja, polemika, tri putopisa i dve drame. Autor je prvog projekta „Istorija srpske kulture“ iz 1993, dugo godina sakupljao je narodne umotvorine, a kruna tog rada je knjiga „Srpske narodne izreke“, u dva toma.  Đoko Stojičić je dobitnik velikog broja književnih nagrada, među kojima su Vukova nagrada, „Rade Drainac“, „Milan Rakić“…

Od februara 1993. do marta 1994. bio je ministar kulture, a od 1994. do 2001. amabasador u Češkoj Republici.