„Vesela čaršija“ oživela duh starog Negotina

U Knez Mihajlovoj ulici, srcu stare varoši negotinske, na „Veseloj čaršiji“ , uz muziku, zabavu i posluženje okupilo se nekoliko stotina Negotinaca sa željom da se druže i povrate duh nadaleko poznate čaršije. „Veselu čaršiju“  Negotincima su podarili Dom kulture, Narodna biblioteka i Turistiska organizacija zajedno sa vlasnicima lokala i stanarima najstarije i najduže ulice u gradu.

Još od popodnevnih sati, kada su domaćini Knez Mihajlove ulice, kao njihovi prethodnici nekada davno, počeli da iznose tezge i posluženje za goste čiji je dolazak najavljivao i zatvoren saobraćaj u tom delu grada, videlo se da se u gradu, čiji su stanovnici   ponosni na dugu istoriju i tradiciju, dešava nešto zanimljivo. Knez Mihajlovu, nekada isključivo ulicu zanatlija i ponekog trgovca, čiji su dućani gusto nanizani jedan uz drugi, a kućni brojevi prelaze broj 250, ispunilu su nešto pre 18 sati brojni posetioci željni druženja, dobrog raspoloženja i domaćinske atmosfere. Neobičan, za savremene prilike, spoj svih generacija, od najmlađih koji su sa velikim interesovanjem gledali u šarene tezge sa liciderskim srcima, balonima, pitama i kolačićima, ali i onih najstarijih koji su, punog srca i sa širokim osmehom na licu, evocirali na uspomene na neka davno prohujala vremena.

Zlatar i numizmatičar, Ljubivoje Radosavljević, svojom izložbom starina, među kojima se našao i drveni top, priredio je poseban užitak za posetioce.  “ Ja sam se rodio u ovoj čaršiji, u ovoj ulici su svoje radnje imale sve zanatlije, kazandžije, ćurčije, opančari. U čaršiji je uvek bilo veselo, igralo se, pevalo, družilo, baš  kao i večeras. Ova ulica je imala svoju dušu i zaista je šteta što smo dozvolili da njen duh zamre. Ovo je prilika da se podsetimo kako je nekada bilo i da se potrudimo da lepu tradiciju prenesemo na mlađe generacije“ – poručio je zlatar Ljuba nudeći posetiocima rogljevačko vino, kuvano u kazanu na licu mesta.

I dok su starom čarijom odzvanjali glasovi devojaka iz etno grupe“Marinika“ koje su posetioce razgaljivale obradama srpskih i vlaških izvornih melodija , a potom i muzika lokalnih muzičara, trubača i mladog rok sastava, sa velikim zadovoljstvom dešavanja  u čaršiji pratili su i domaćini i posetioci.

„Ovakve gužve u našoj ulici godinama nije bilo, još iz vremena velikih negotinskih vašara. Drago mi je što vidim toliko dece i nadam se da se se nekadašnja tradicija nastaviti“ – poručila je frizerka Miroslava Kadić, koja je svoj lokal u Knez Mihajlovoj ulici nasledila od svog oca negotinskog frizera Miće Vlajića, suvenod majstor Figara.

Posluženje ispred negotinskog bioskopa priredili su zaposleni u Domu kulture, pridružile su im se svojim specijalitetima članice sekcije penzinerki, Turistička organizacija obezbedila je srneći gulaš koji je u kazanu lično pripremio ovdašnji majstor kulinartstva Raka Gacanović. Negotinski mališani darivani su zaboravljenim poslasticama, liciderskim srcima, ušećerenim jabukama, šećernim lulicama.  Po starom negotinskom običaju služila se kuvana rakija, točilo najbolje negotinsko vino.

„Izuzetno lepo dešavanje u gradu. Svaka čast organizatorima koji su uspeli da okupe ovako veliki broj Negotinaca da se uz muziku i lepo vino druže i lepo zabavljaju“ poručio je dr Siniša Čelojević.

Koliko je dešavanje u Knez Mihajlovoj ulici dojmilo Negotince najbolje govori i podatak da su se neposredno po završetku „Vesele čaršije“, na društvenim mrežama pojavile fotografije uz brojne komentare Negotinaca.

Organizatori „Vesele čaršije“ nisu krili zadovoljstvo što je događaj u centru grada izazvao ovako veliku pažnju i zadovoljstvo Negotinaca.    „Mi smo se iskreno i nadali da će biti ovako veselo i zabavno, ali je broj posetilaca premašio naša očekivanja. Ovo je bilo pravo porodično druženje za sve generacije. Očigledno je da Negotincima nedostaju ovakva dešavanja, a na nama je samo da oživimo ono što se oduvek i dešavalo u staroj čaršiji, to je tradicija starog Negotina i zato nećemo dozvoliti da nestane. Ova ulica je oduvek bila mesto velikih događanja, ona vodi ka vašarištu, ima bioskop, zanatske i trgovinske radnje i to nam je razlog više da sa ovakvim druženjima nastavimo i nadalje“ –  poručila je Dušanka Botunjac, umetnički rukovodilac Doma kulture „Stevan Mokranjac.

S. Jurasović