U godini u kojoj Srbija obeležava 170 godina od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca, Negotin je danas svečano otvorio jubilarne 60. Mokranjčeve dane.

Zvucima Mokranjčeve muzike, pesmom negotinskih horova i svečanom povorkom koja je prošla centrom grada, Negotin je danas započeo devet festivalskih dana posvećenih svom najznačajnijem muzičkom sinu.

Jubilarni 60. Mokranjčevi dani, u godini 170 godina od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca, otvoreni su na Gradskom trgu, pred brojnom publikom, gostima, umetnicima i učesnicima festivala.

Svečanom otvaranju prethodila je „Povorka u susret Mokranjcu“, kojom je ove godine obnovljena jedna od tradicija nekadašnjih festivalskih otvaranja.

Na čelu povorke, u fijakeru, Miodrag Miki Krstović, u ulozi Stevana Stojanovića Mokranjca, poveo je učesnike ulicama Negotina.

Povorci su se pridružili Negotinsko pevačko društvo, Hor SMŠ „Stevan Mokranjac“, Gradski horski ansambl „Mokranjac“, Hor Hrama Svete Trojice i KUD „Stevan Mokranjac“ Negotin, a zatim i Dečji crkveni hor Hrama Svete Trojice, Hor Osnovne muzičke škole „Stevan Mokranjac“, horovi osnovnih škola „Vera Radosavljević“, „Branko Radičević“ i „Vuk Karadžić“, kao i polaznici Baletskog studija „Rukovet“.

Tako je u susret velikom kompozitoru krenuo čitav grad – deca, mladi i odrasli, horovi, muzičari, igrači i ljubitelji muzike. Bila je to slika Negotina koji čuva svoju tradiciju, ali je istovremeno prenosi novim generacijama.

Svečanost na Gradskom trgu započela je nastupom Miodraga Mikija Krstovića, koji je u ulozi Mokranjca govorio odlomke iz teksta Saše Hadži Tančića „Napev i upev – iz života Mokranjčevog“.

Usledila je pozdravna reč Vladimira Veličkovića, predsednika Opštine Negotin, koji je istakao da je za Negotin ovaj jubilej mnogo više od obeležavanja jednog datuma.

„Mokranjac nije samo čovek koji je rođen u ovom gradu. On je jedan od onih ljudi po kojima se jedan grad pamti.“

Govoreći o značaju njegovog dela, predsednik Opštine podsetio je da je Mokranjac iz narodne muzičke tradicije koju je poznavao i proučavao stvorio umetnost koja je postala temelj srpske muzičke kulture. On je posebno naglasio da je zadatak Negotina da Mokranjčevo ime i delo ne žive samo tokom festivalskih dana, već da budu prisutni tokom cele godine – u kulturi, obrazovanju i svakodnevnom životu grada.

Govoreći o šest decenija festivala, Veličković je istakao da su se menjali ljudi, vremena i okolnosti, ali da je Mokranjac ostao, kao i ideja da se vrhunskom umetnošću čuva uspomena na velikana, ali istovremeno otvara prostor za nove umetnike, ideje i vrednosti.

Poseban značaj svečanom otvaranju dalo je obraćanje Mitropolita Ilariona, koji je preneo čestitke Njegove Svetosti patrijarha srpskog Porfirija povodom velikog jubileja „Mokranjčevih dana“ i 170 godina od rođenja Stevana Mokranjca.

– Stvaralaštvo Stevana Stojanovića Mokranjca zauzima posebno mesto u sferi muzike i kulture uopšte, jer je u njemu na jedinstven način sačuvana i umetnički uzdignuta lepota srpske narodne i crkvene muzičke tradicije. Njegovi zapisi narodnog i crkvenog pojanja, čuvene Rukoveti i druga znamenita dela, predstavljaju mnogoceno svedočanstvo o bogatstvu srpskog muzičkog nasleđa, o melodijskom pamćenju naroda i o dubokoj vezi između muzike, pravoslavne vere i crkvenog života. Ovaj virtuoz je umeo da prepozna i sačuva ono najvrednije u narodnom muzičkom predanju, ali ga nije samo čuvao – on ga je svojim stvaralačkim darom preobrazio u umetnost trajne vrednosti. Upravo zato njegovo delo i danas prevazilazi granice vremena i prostora i ostaje deo živog duhovnog i kulturnog bića našeg naroda. Posebno nas raduje što se “Mokranjčevi dani” održavaju u Negotinu, gradu koji sa pravom nosi uspomenu na svoga slavnog meštanina. Raduje Nas što ovaj grad tokom festivalskih dana postaje mesto susreta umetnika, muzikologa, učenika, ljubitelja muzike i mnogobrojnih gostiju, ali i mesto na kojem se iznova potvrđuje da kultura najčvršće povezuje ljude dobre volje- poručio je patrijarh srpski Porfirije.

Jedan od najznačajnijih trenutaka svečanosti bila je tradicionalna „Beseda Mokranjcu“, koju je ove godine održao akademik, kompozitor Svetislav Božić.

– Stevan Mokranjac nam je ostavio energiju i zanos glasa naroda. U njegovom stvaralaštvu kao da čujemo anonimnog tvorca, koji ne samo da dolazi iz naroda, nego je i njegov zapis toliko dragoceno kolektivizovan, da se naprosto utopio u volju i zapovest napeva narodnog.

Mokranjčevo delo je toliko veliko da se doživljava kaomuzikalno i muzikalizovano stanje volje  i realizacije pojedinca i naroda, poput dana i noći, vode, vazduha, sunca i meseca, zvezda, rađanja i umiranja, poput svih pojava koje su delo i volja Tvorca, bez čije intervencije, sve podrazumevano ne bi postojalo.

Mokranjčevi dani, delo i spomen dom Stevana Stojanovića Mokranjca, kroz čije perivoje i zavijutke diše Negotin i Negotinska krajina, učinili su mnogo za Srpsku umetničku muziku, za darovite stvaraoce i izvođače, za publiku, za sve ljude uredne volje i razuma, da se ne pogube i da inovirajući svet progresivno-konvencijalne tonske umetnosti i kulture, ozareno opstaju na obalama magičnih ponuda pohranjenih u damarima rodnih napeva- poručio je akademik Svetislav Božić.

Svečanost otvaranja završena je zajedničkim izvođenjem „Šeste rukoveti“, u kojem su učestvovali negotinski horovi, pod dirigentskim vođstvom Danila Perkovića.