На дан смрти Стевана Стојановића Мокрањца, 29. септембра, 112 година касније, Дом културе „Стеван Мокрањац“ и Музеј Крајине сећањем и поштовањем чувају успомену на свог великог суграђанина и једног од најзначајнијих српских композитора.

Цвеће пред спомеником Стевана Мокрањца, у комплексу његове родне куће, положили су Милан Радосављевић, уредник ликовног програма Дома културе „Стеван Мокрањац“, и Весна Јањић, музејски водич Музеја Крајине..

Цвеће је положено и пред бистом Стевана Мокрањца у градском парку, као знак трајног поштовања према човеку чије је дело дубоко обележило српску музичку културу.

Стеван Стојановић Мокрањац рођен је у Неготину 9. јануара 1856. године. Био је композитор, диригент, музички педагог, мелограф и академик, а својим стваралаштвом и деловањем поставио је темеље развоју српске уметничке музике.

Посебно место у његовом опусу заузимају Руковети, засноване на народним мелодијама, као и дела духовне музике – Литургија, Опело, Акатист, Тебе Бога хвалим, Три статије и друга дела која су постала незаобилазни део српског музичког наслеђа.

Мокрањац је био и један од оснивача Српске музичке школе у Београду, прве сталне музичке школе у Србији, и један од покретача важних процеса у развоју музичког живота Србије. Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије.

Преминуо је 29. септембра 1914. године у Скопљу, у 58. години живота, током Првог светског рата. Његови посмртни остаци пренети су 1923. године у Београд.

Више од једног века после његове смрти, Мокрањчева музика и даље живи – у концертним салама, црквама, школама и хоровима, али и у његовом родном Неготину, где се сваког септембра окупљају уметници и публика на Мокрањчевим данима, фестивалу посвећеном његовом делу и трајном месту које заузима у српској музичкој култури.